KAMATE NA DRŽAVNE DUGOVE NA NAJVIŠEM NIVOU OD 2007. GODINE Promenila se i struktura vlasništva nad obveznicama
Troškovi kamata zauzimaju najveći deo ekonomske vrednosti bogatih zemalja još od 2007. godine, premašujući izdvajanja za odbranu i stanovanje.
Prema izveštaju Global Debt Report objavljenom u četvrtak, troškovi servisiranja duga u 38 zemalja OECD-a porasli su na 3,3 odsto BDP-a u 2024. godini, što je značajan rast u odnosu na 2,4 odsto u 2021, prenosi Financial Times.
Za poređenje, Svetska banka procenjuje da su iste zemlje u 2023. godini izdvajale 2,4 odsto BDP-a za vojne troškove, prenosi Financial Times. Troškovi kamata u 2024. godini iznosili su 4,7 odsto BDP-a u SAD, 2,9 odsto u Velikoj Britaniji i jedan odsto u Nemačkoj.
Troškovi zaduživanja porasli su u poslednjim mesecima jer se investitori u obveznice pripremaju za trajnu inflaciju u velikim ekonomijama i povećano izdavanje državnih obveznica usled većih izdataka za odbranu i druge fiskalne stimulacije.
OECD upozorava da dvostruki pritisak, rastući prinosi i rastuće zaduženje, može ograničiti kapacitete vlada za buduće zaduživanje baš u trenutku kada su investicione potrebe veće nego ikada. Organizacija ističe da globalno tržište duga ima neizvesnu budućnost.
Očekuje se da će državno zaduživanje među bogatim zemljama dostići novi rekord od 17.000 milijardi dolara u 2025. godine, što je rast u odnosu na 16.000 milijardi dolara u 2024. i 14.000 milijardi dolara u 2023. godini. Ova pojačana emisija duga izaziva zabrinutost o održivosti u zemljama poput Velike Britanije, Francuske i SAD.
Sam veliki dug nije nužno negativan, kaže Karmin Di Noja, direktor OECD za finansijske i poslovne poslove. Međutim, on naglašava da je veliki deo zaduživanja u poslednjih 20 godina bio usmeren na oporavak od finansijske krize 2008. i pandemije korona virusa. Sada bi fokus trebao da se pomeri sa oporavka na investicije, poput ulaganja u infrastrukturu i klimatske projekte.
Di Noja ističe da zaduživanje mora doprineti rastu, kako bi vlade na kraju mogle stabilizovati i smanjiti odnos duga prema BDP-u. Međutim, situacija je dodatno komplikovana rastućim prinosima na obveznice, što poskupljuje refinansiranje postojećeg duga.
U izveštaju OECD ističe se da će skoro 45 procenata državnog duga zemalja OECD dospeti na naplatu do 2027. godine.
- Mnogo obveznica je emitovano pod povoljnim uslovima - kaže Di Noja, ali ti uslovi su se sada pogoršali.
Pored visokih troškova servisiranja duga, promenila se i struktura vlasništva nad državnim obveznicama. Kako centralne banke smanjuju vanredne programe kupovine obveznica, njihove državne hartije od vrednosti pale su za 3.000 milijardi dolara u odnosu na vrhunac iz 2021. i očekuje se dodatni pad od 1.000 milijardi dolara ove godine.
biznis.kurir.rs/FT
