ECB ĆE VEROVATNO SNIZITI KAMATNU STOPU: Plan do kraja godine neizvestan, mnogo zavisi od američkih carina
Evropska centralna banka (ECB) je pod pritiskom da preko monetarnih mera oživi zamrlu privrednu dinamiku u Evropi.
Moguće je da će na sastanku 6. marta sniziti kamatnu stopu za 0,25 odsto, ali to nije izvesno. Bilo je do pre nedelju-dve gotovo sigurno, a sada je pod znakom pitanja.
I ako se dogodi da ECB snizi stopu, ne verujem da će nastaviti trend spuštanja u drugom delu godine, odnosno da će realizovati još dva planirana sniženja, ocenio je ekonomista Ivan Nikolić, naučni saradnik Ekonomskog instituta u Beogradu.
- Kada govorimo o inflaciji, ona jeste bila 2,4 odsto u evrozoni u februaru, ali to je dobrim delom zahvaljujući Francuskoj koja je spustila inflaciju sa 1,8 na 0,9 odsto. Kada bi se Francuska isključila iz statistike, rezultat bi bio slabiji. Druge zemlje koje su nama interesantne, jer je razmena sa njima veća – Nemačka pre svih, u suštini beleže stagnaciju inflacije. Da ne govorimo o zemljama u našem neposrednom okruženju, Hrvatskoj i Mađarskoj ili o Poljskoj. One imaju godišnju inflaciju veću od pet procenata. Hrvatska ima najvišu inflaciju u evrozoni - rekao je Nikolić.
ECB planira da u četvrtak dodatno snizi kamatne stope zbog zabrinutosti za ekonomsku situaciju u evrozoni. Istovremeno, američki predsednik Donald Tramp zapretio je uvođenjem carina od 25 odsto na uvoz iz EU, što je izazvalo strahove od daljeg usporavanja privrednog rasta.
Glavna kamatna stopa, takozvana depozitna stopa, biće smanjena na 2,5 odsto, nakon što je tokom 2024. već smanjena za jedan procenat, kao i za dodatnih 0,25 odsto u januaru 2025. godine, prenosi Euronews.
Odluka o kamatama dolazi u istoj sedmici kada su već stupile na snagu američke carine na uvezenu robu iz Kanade i Meksika od 25 odsto, dok je Tramp odlučio da uvede i dodatnih 10 procenata carine na kinesku robu, čime ukupna carina na kineski uvoz dostiže 20 odsto. Sve ove mere ozbiljno pogađaju evropsku ekonomiju, imajući u vidu njenu veliku izloženost globalnim tržištima.
- To je sada sve neizvesno jer su rizici akumulirani u meri da ne bi bilo odgovorno raditi po ranijem planu. Ne zna se ni kako će se završiti restruktuiranje budžeta EU, govori se o preraspodeli nekih rashoda u smeru odbrane i namenske industrije. Ne zna se da li je eventualno moguće sa globalnog tržišta kapitala povući neki novac, dakle zadužiti se, i u kom iznosu, a perspektiva je veoma neizvesna. Planovi sa kojima smo ušli u ovu godinu za Evropu su sada potpuno promenjeni i možemo reći da je poslovni ambijent neuporedivo lošiji i da je to okruženje daleko nepovoljnije - upozorio je Nikolić.
Američki predsednik je takođe zapretio uvođenjem carina od 25 odsto na uvoz iz EU, što je izazvalo dodatne strahove od daljeg usporavanja rasta, naročito nakon što je privreda evrozone stagnirala u poslednjem kvartalu 2024. godine.
Pored toga, sukobi između Trampa i ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog tokom njihovog susreta u Beloj kući dodatno su pogoršali poziciju Evrope, posebno u kontekstu rata u Ukrajini i energetskih pitanja.
- Očekuje se da će verovatno početkom aprila carinama biti obuhvaćen veći broj proizvoda evropske industrije. Spekuliše se da će to biti automobilski sektor i farmacija, ali moguće je da bude i šire. U svakom slučaju to će delovati negativno, recesiono i za posledicu će imati višu inflaciju. Što se tiče Feda, oni su već gotovo na poziciji da do kraja godine neće dalje smanjivati referentnu kamatnu stopu. Da li će rasplamsavanje trgovinskog rata i podizanje američkih carinskih stopa prema Kini, Kanadi i Meksiku u ovom trenutku pokolebati ECB, videćemo. Mada je u suštini tu pogođena i Evropa, jer carine od 25 odsto na čelik i aluminijum važe za sve - ističe on.
Prema njegovim rečima, ukoliko bi se relativno brzo završio rat u Ukrajini i kada bi došlo do brzog popuštanja sankcija prema Rusiji (na relaciji SAD-Rusija), onda bi to mogao da bude okidač i za Evropu da se prilagodi i da se napravi preokret, ali to je optimističan scenario za kratak rok.
Nikolić navodi da je to izvesnije na duži rok, ali za ovu godinu je sve jako rovito i neizvesno. On ima u vidu izbore u Francuskoj ove godine, kao i formiranje vlade u Nemačkoj, a sve što se trenutno događa na geopolitičkoj sceni “nikako ne ide u prilog Evropi”.
- U takvim okolnostima najavljeno dalje smanjivanje kamatne stope ECB ne samo da je pod znakom pitanja, nego i ako se ostvari to bi bio relativno hrabar potez pod naletom rizika i neizvesnosti. Okolnosti se menjaju, politike se menjaju, sve je drugačije. Očigledno je da se piše nova istorija. U krajnjem, ukoliko Evropa zaista bude insistirala ili pokušala da sprovede plan promene strukture rashoda, koji bi se okrenuli odbrani, ne vidim izvore toga osim daljeg pada standarda, što je teško zamisliti u ovim političkim okolnostima, jer nema stabilnosti u najvažnijim zemljama EU - kazao je Nikolić.
On je zaključio da je restruktuiranje budžeta i javnih rashoda u takvim okolnostima i pod uslovom potkopavanja standarda građana teško zamislivo, ali da nije nemoguće, jer nema više izvesnosti i garancije da će se dosadašnji trend nastaviti.
Istovremeno, prema proceni Kiel instituta, ako bi SAD uvele opšte carine od 25 odsto na evropske proizvode realni BDP EU bi mogao da se smanji za 0,4 procenta u prvoj godini. Evropska komisija procenjuje da bi samo carine od 25 odsto na čelik i aluminijum pogodile izvoz iz EU u vrednosti od 28 milijardi evra.
Desezonirana stopa nezaposlenosti u evrozoni bila je 6,2 odsto u januaru 2025. godine, odnosno stabilna u poređenju sa decembrom 2024, i u padu u odnosu na isti mesec prošle godine kada je iznosila 6,5 odsto, prema podacima koje je objavio Eurostat. Stopa nezaposlenosti u Evropskoj uniji bila je 5,8 odsto u januaru 2025. godine, takođe stabilna u poređenju sa decembrom 2024, niža u odnosu na januar iste godine, kad je bila 6,1 odsto, saopšteno je iz Evropske kancelarije za statistiku. U poređenju sa januarom 2024. godine, nezaposlenost je smanjena za 510.000 u EU i za 547.000 u evrozoni.
biznis.kurir.rs/Biznis.rs