PREDRAG SVE RADI RUČNO, A NJEGOVI PROIZVODI UNAPRED SE NARUČUJU! Zanat koji čuva od zaborava izučio od dede po majci, evo priče
Uz iglu, konac i vešte ruke, nasmejani jorgandžija sa Dorćola nastavlja tradiciju starog zanata koji polako izumire. On jeste jorgandžija starog kova i svojim majstorstvom nastavlja zanatske veštine svog dede koji ga je uveo u posao. Ipak, pitanje je ko će ga naslediti.
U svojoj radionici u Venizelosovoj 22 u Beogradu, okružen jorganima, vunom, jastucima i šivaćim priborom, za stolom sedi jorgandžija Predrag Janković i strpljivo dovršava još jedan ručno rađen proizvod satkan od materijala, konca, uspomena i posvećenosti koja traje decenijama:
"Deda po majci, Živorad Ilić, uveo me u zanat", priseća se Predrag, dodajući da je kao dete često dolazio u njegovu radionicu da se igra. Kada je 1998. godine upisao fakultet, počeo je da mu pomaže: "Češljao sam vunu, parao jorgane i dušeke. Pomagao sam malo po malo, a deda mi je davao pare. I, on me ipak sa namerom naučio da radim ovaj zanat kako treba", kaže jorgandžija.
I dalje ručno radi
Nekada je jorgandžijski zanat bio mnogo zastupljeniji, sa brojnim radnjama koje su cvetale u našem glavnom gradu. Danas, međutim ovaj zanat predstavlja pravu retkost. Iako se u ovom poslu koriste mašine za rad, ono što pomenutog zanatliju sa Dorćola izdvaja jeste njegov predan ručni rad gde svaki proizvod dobija lični pečat majstora:
"Mašinski samo radim materijal za jorgane i dušeke, ali sve ostalo ručno, dakle, punim vunu i šijem, dalje doterujem rukama. Osim što prepravljam stare jorgane, radim i po narudžbini - kod mene ne možete odmah kupiti gotov proizvod, već ga je potrebno unapred poručiti", pojašnjava Predrag.
Jorgan kako važan deo devojačkog miraza
Nekada su se jorgani davali u miraz, danas je skroz druga priča - došla su nova vremana, neki novi jorgani: "Davali su se pre u okviru devojačkog miraza, jer nije bilo frižidera i zamrzivača na poklon, nego su se oni poklanjali. Što se tiče posla, ima ga povremeno, kako kad. Danas, u doba hiperprodukcije, izgubio se osećaj za pravi kvalitet. Ja mogu da kažem da jorgan koji napravim traje 40, 50 godina. Možda deluje skupo, ali s obzirom na vek trajanja, dođe džabe", naglašava i dodaje da se nekada od materijala koristio brokat, ali je to sada promenjeno:
"Pre se radilo sa brokatom, a saten se stavljao dole. Sada radim sa češkim damastom, prirodnim materijalom, zato što brokat više nije tako kvalitetan, a da spomenem se jorgani pune se vunom, pamukom ili perjem.
Kupci dolaze iz svih delova sveta
Kod njega dolaze mušterije sa svih strana, pa čak i iz daleke Kanade: "Dobijam povratne informacije, srećan sam i lepo je kad su mušterije zadovoljne i kad se jave. Dolazili su sa svih strana sveta, pa čak i iz Kanade", priseća se. Takođe, u svom višedecenijskom radu bilo je i raznih anegdota, pa je Predrag jednu podelio sa nama: "Došao je čovek naručio jorgan određenih dimenzija. Posle me pozvao, pitao me 'šta si mi ovo sašio'. Zatim je i došao u radnju vidno iznerviran". Ispostavilo se da je premeravao jorgan nekim polomljenim metrom te zato dimenzije nisu bile odgovarajuće: "Posle se izvinjavao, pa mu je i njegova žena bila kriva zbog toga", kroz smeh se prisetio.
Ko će nastaviti tradiciju
NJegov deda je radnju otvorio još 1978. godine, a kada se penzionisao, Predrag je preuzeo zanat. Ipak, pitanje ko će nastaviti ovu tradiciju ostaje otvoreno: "Imam dete, ali ne bih voleo da se bavi ovim poslom. Doduše, još je mali, ali ne verujem da će krenuti mojim stopama".
Kurir Biznis/RT.rs
