NEMA ZIME ZA PENZIONERE KOJI ZAKASNE: U banjama ih svakako čeka jeftin smeštaj, a ovako se kreću cene rehabilitacije širom Srbije
Penzioneri koji ne iskoriste mogućnost za besplatnu rehabilitaciju u banjama širom Srbije, moći će u rehabilitacionim centrima da borave i o svom trošku. Naime, kako objašnjava generalni sekretar Udruženja banja Srbije Vladan Vešković, na destinacijama poput Sokobanje i Vrnjačke Banje trenutno ima na desetine hiljada mesta, dok ih je u rehabilitacionim centrima mnogo manje.
- Naše članice su specijalne bolnice i u njima ima 7.500 kreveta, od čega je polovina u mreži zdravstvenog osiguranja - navodi on.
Na pitanje ima li u rehabilitacionim centrima dovoljno kapaciteta i za građane koji žele da borave o svom trošku, Vešković kaže da mesta uvek ima i da penzionere očekuju i specijalne pogodnosti.
- Oni koji se prijave na konkurs za besplatnu rehabilitaciju i budu odbijeni, verovatno neće ni ići. Ipak, kapaciteta ima i svi penzioneri mogu da računaju na specijalne povoljnosti – uz penzioni ček mogu da plaćaju i na rate – tri, šest ili čak 12 - ističe generalni sekretar Udruženja.
Komentarišući stanje u banjama, Vešković kaže da je banjski turizam nekad bio vodeći, jer postoji više od 200 godina.
- On je prvi počeo da se razvija i najrazvijeniji je, bez obzira na statistiku. Nije ono što je bio između dva rata, nažalost, jer je posle Drugog svetskog rata to postao sindikalni turizam, pa se izgubilo na ekskluzivnosti, i to zaista nije dobro. Ali, imam utisak da se i to vraća - podvlači on.
Kako kaže, polako se menja starosna i profesionalna struktura, pa u banje više ne idu – kako se često misli – samo bolesni, već i mladi ljudi i bračni parovi sa decom.
- To je nešto što karakteriše banjski turizam u poslednjih pet godina, ne računajući pandemiju korona virusa. Napredujemo, ali bi moglo da bude bolje. Imamo dovoljno naših turista, a kada bi svi oni išli u banje mi ne bismo imali dovoljno kapaciteta. Mislim da naše banje nisu za zapadni svet, ali jesu za zemlje bivše Jugoslavije, Rumuniju i Bugarsku - ocenjuje Vešković.
Kada se u obzir uzme samo rehabilitacija, on kaže da su najtraženije Vrnjačka i Sokobanja, koje su uzgred i opštine.
- Mnogo se traže Prolom, Lukovska i Kuršumlijska banja. Takođe, tu je i Koviljača, koja je najdalje otišla sa svojim uslugama kada je reč o specijalnoj bolnici. Na severu Srbije je Banja Kanjiža i zdravstveni kompleks sa stogodišnjom tradicijom. Takođe, tražena je i Atomska banja, koja je specijalizovana za multiplu sklerozu, što niko čak ni u regionu ne radi. Ona je privatizovana i ima jako dobre smeštajne kapacitete - ističe Vladan Vešković.
Govoreći na temu privatizacije banja u Srbiji, on podseća da je specijalna bolnica na Zlataru neuspešno privatizovana.
- Ona je prodata konzorcijumu i godinama 17.000 kvadrata na 1.300 metara nadmorske visine stoji i propada. Privatizovana je i specijalna bolnica u Vranjskoj Banji, gde Millennium tim pravi spa kompleks i od toga će verovatno biti nešto. Druge banje nisu privatizovane, i dalje su državne ustanove - napominje.
Kako se kreću cenu bolničkog dana?
Cene u specijalnim bolnicama (rehabilitacionim centrima) su šarenolike. Medicinski kompleks Merkur u Vrnjačkoj Banji je svim svojim korisnicima koji su izvršili rezervacije do 15. januara za boravak u januaru i februaru nudio popust od 15 odsto, pa je tako cena opšteg medicinskog pansiona u dvokrevetnoj sobi koštala 6.035 dinara. Redovna cena je 7.100 dinara po danu, a ovom sumom su obuhvaćeni svi objekti Merkura. Podrazumeva se minimalna dužina boravka od sedam dana.
Cena bolničkog dana, koja obuhvata tri obroka i terapije u specijalnoj bolnici u Sokobanji, u jednokrevetnoj sobi je 6.100 dinara, dok je dvokrevetna nešto jeftinija – 5.600 dinara. Na samom prijemu pacijentu se radi spirometrija, EKG i osnovne laboratorijske analize, dok se sve ostale dodatno naplaćaju. Penzioneri imaju pravo na deset odsto popusta.
Cene rehabilitacije u Prolom banji variraju. Prema važećem cenovniku, program za lečenje reumatoloških oboljenja pacijenta će od januara do marta ove godine koštati 8.390 dinara po danu, za boravak u dvokrevetnoj sobi. Program za lečenje oboljenja bubrega i mokraćnih puteva je nešto skuplji i njegova cena po danu iznosi 8.690 dinara.
Program za lečenje kožnih oboljenja od januara do marta pacijente će koštati 8.090 dinara po danu, dok je cena programa za lečenje gastroenteroloških oboljenja 7.390 dinara.
U Lukovskoj banji osnovni bolnički dan na bazi polupansiona u hotelu Bela jela, u periodu od januara do marta, pacijente košta 7.890 dinara. Za penzionere je predviđen popust od pet odsto u periodima od januara do maja i od oktobra do decembra. Takođe, penzioneri imaju mogućnost plaćanja na šest mesečnih rata administrativnom zabranom tokom cele godine, za boravak od pet i više dana.
Jedan hotel u Kuršumlijskoj Banji u periodu od januara do marta ima utvrđene cene terapijskog dana, pa tako standardna soba košta 8.490 dinara, komfort soba 8.990, dok se jednokrevetna soba i apartman mogu naći po istoj ceni od 9.490 dinara.
Kako se navodi na njihovom sajtu, terapijski dan obuhvata wellness dan i četiri terapije dnevno – elektroterapiju, hidromasažu u lekovitoj vodi, aplikovanje lekovitog blata i hidrokineziterapiju.
- Sve terapije se odvijaju po preporuci lekara i nakon lekarskog pregleda. Terapije određuje banjski lekar prema indikacijama, a obavljaju se svakodnevno – i vikendom i praznikom - navodi se u ponudi ovog hotela. Penzioneri mogu da ostvare popust od pet odsto na redovne cene uz poslednji penzioni ček.
Za besplatan boravak penzionera u banjama država izdvaja 1,13 miliona dinara
Podsetimo, Upravni odbor Republičkog fonda PIO doneo je odluku o troškovima rehabilitacije korisnika penzija i ceni smeštaja pratilaca, po ustanovama, po danu boravka.
Kako je precizirano u Odluci objavljenoj u Službenom glasniku 10. januara ove godine, u 26 banja širom Srbije troškovi rehabilitacije korisnika penzije iznose 4.900,98 dinara po danu, dok cena smeštaja za pratioca iznosi 3.241,36 dinara.
- Finansijskim planom RF PIO za 2025. godinu na ime društvenog standarda korisnika penzija planirana su sredstva u visini do 0,15 odsto izvornih prihoda Fonda, tačnije 1,40 milijardi dinara. Zahvaljujući povećanim izvornim prihodima Fonda u odnosu na uporedni pokazatelj prethodne godine, to je za 160 miliona dinara više u odnosu na 2024 - navodi se u saopštenju PIO fonda.
Od ukupnog iznosa, za finansiranje troškova rehabilitacije korisnika penzija u zdravstveno-stacionarnim ustanovama i banjsko-klimatskim lečilištima izdvajaju se sredstva u visini od 81 odsto ukupnih sredstava namenjenih za društveni standard korisnika penzija, a u iznosu od 1,13 miliona dinara.
biznis.kurir.rs/biznis.rs