BEN JE AMERIKANAC KOJI ZAPOŠLJAVA SAMO SRBE! Desio mu se Miloš, a onda pomislio: Da mi je 10 Miloša, vladao bih svetom! Sad i on i žena i deca, svi uče srpski!
Ben Donahauer je Amerikanac, biznismen, američki preduzetnik i osnivač agencije No Bounds Digital, specijalizovane za digitalni marketing, inbound strategije i HubSpot implementacije. Suprug je i otac troje dece.
Svoju ljubav prema Srbiji i Balkanu ne krije pa zato i otkriva kako je pronašao prvog srpskog radnika, šta ga je motivisalo da gradi tim isključivo od Srba i kako su veze sa Srbijom oblikovale njegov stil poslovanja.
Inače, Ben je veliki ljubitelj Srbije, Srba i Balkana a svoj srpski tim radnika toliko ceni da sad cela njegova porodica uči srpski jezik - i on i žena i deca.
- Kad god imam priliku da kažem nešto lepo o Srbima i Srbiji, ja i kažem, i drago mi je što ste to videli i na Linkedinu, kaže Ben uz osmeh počinjuči priču od početka - kako je naišao na svog prvog radnika - Srbina Miloša koji je zadati posao uradio toliko dobro da je Ben odmah pomislio: "Da mi je 10 Miloša, vladao bih svetom!"
A upravo je sve tako i počelo - od jednog Miloša do čitavog srpskog tima frilensera koji razbijaju na računarima.
Ko je Miloš?
- U to vreme imao sam svoj stalan posao kojim sam se tada bavio. Ja sam ranoranilac pa umesto da radim noću, ustajao sam u 4 ujutru i počinjao da radim taj svoj biznis. U to vreme to je bio samo moj dodatni posao. Tako sam pronašao jednog frilensera koji mi je pomogao oko jednog malog projekta i to je bio upravo Miloš. On je tako dobro uradio taj posao da sam ja pomislio: Bože, da mi je 10 Miloša, vladao bih svetom... Tako je i započeo proces u kom sam počeo da razmišljam s kim bih ja u stvari želeo da radim, a oduvek sam razmišljao internacionalno i globalno... - seća se Ben početaka.
- I tako sam počeo da istražujem Srbiju ali i druge zemlje ali sam se fokusirao na neverovatan talenat koji postoji u Srbiji, neverovatan tehnički talenat, a Srbija je u to vreme imala više programera po glavi stanovnika nego ijedna druga zemlja na svetu, kaže Ben koji je sproveo i svoje malo istraživanje koja bi se to kultura u svetu najbolje uklopila u viziju koju je on imao o svojoj budućoj firmi.
Miloš je bio iz Srbije ali on tada nije bio siguran je li bio iz Beograda, Novog Sada, Niša... a onda je pomislio kako bi bilo dobro kad bi to bio jedan tim ljudi koji govori istim jezikom, potiče iz iste kulture, dobro se razume među sobom i na istoj je talasnoj dužini.
Tim sada čini 11 ljudi, uglavnom Srba od kojih je jedan u Kaliforniji, jedan u Ajovi a ostali su u Srbiji.
Sad porodično uče srpski
- Bio sam u Srbiji dvaput, prvi put za vreme korone, a drugi put nedavno - poveo sam i ženu i troje dece, imam i firmu u Srbiji a srpski učimo već dve godine. Ne ide nam baš, kaže uz smeh ali se trudimo i učimo, i ja i žena i deca - svi! Bili smo za Novu godinu u Beogradu, pa na Badnji dan, bilo je divno iskustvo, blaga zima, a što se tiče badnjaka videti to u Hramu Svetog Save bilo je neverovatno.
- Za mene kao Amerikanca to je potpuno drugačije kulturološko iskustvo, nije to kao da pređeš u Kanadu... Osećam snažnu nostalgiju kad pričam sa Srbima, nekako me sve to podseća na detinjstvo, postoje snažne porodične i verske veze... Kao kad sam bio dete pa smo išli jedni kod drugih bez nekog povoda... taj osećaj pripadanja koji je ovde u SAD čini mi se pomalo izgubljen...
U sećanje mu se tog januara, kad je s čitavom porodicom bio u Srbiji mesec dana, za Novu godinu i Božić,urezao u pamćenje jedan događaj. Pošto je bila poprilično blaga zima što ih je iznenadilo, jednog dana su, kaže, pošli previše lagano obučeni i naišli na jednu stariju ženu koja je primetila da je njegovoj ženi hladno. Pošto ta žena nije govorila engleski, a oni tek malo srpskog, postojala je jezička barijera i bilo im je teško da se sporazumeju.
- Ali ona je mojoj ženi dala svoj šal i nije htela ni da čuje za to da ga ne uzmemo... Rekla je tebi treba! Treba da ti bude toplo, imaš decu, treba da o njima brineš... To je rekla žena koja je u tom trenutku bila sa osobom sa invaliditetom o kojoj brine a htela je da pomogne nekom drugom...
O srpskom inatu
Na pitanje zna li šta je to srpski inat, Ben se nasmejao i rekao da zna, a sa putovanja u Srbiju kući su poneli i recepte za svoja omiljena srpska jela koja kao porodica prave u Americi - pre svih sarmu i šopsku salatu koju jako vole iako sir u Americi, kaže, nije poput onog u Srbiji.
Sudbina je nekako namestila i to da Ben s porodicom živi blizu srpske pravoslavne crkve Svetog Nikole u Pensilvaniji gde idu redovno na Srb fest i letnje piknike, na druženje sa Srbima.
Radna snaga u Srbiji jeftinija?
- Jeste jeftinija ali ne toliko koliko vi mislite, porezi na zapošljavanje su visoki, 60 odsto, a ako imate i firmu u Srbiji plaćate prilično visoke poreze. Čak i ako su plate manje nego u SAD, to povećava vaše ukupne troškove. Takođe i ovde se plaćaju viši porezi zato što zapošljavam srpske talente, a i u Srbiji ima troškova koji ne postoje u SAD, posebno u vezi s knjigovođama i drugim stvarima koje treba da budu u skladu sa zakonom, a meni je to važno jer ne želim da kršim lokalne zakone i to shvatam veoma ozbiljno jer sve što radimo, radimo po zakonu.
Imao je kaže i par iznenađenja u Americi kad je sretao Srbe, poput susreta u vozu kad je učio srpski preko aplikacije. Ponavljao je reči kad se jedna žena koja mu je sedela okrenuta leđima okrenula i rekla: "Vi govorite srpski? Ja sam Srpkinja".
- Takve stvari vam se urežu u sećanje, kaže Ben koji je ispričao još jedno iskustvo. Otišao je u prodavnicu alata i načuo akcenat za koji je odmah pomislio da je to apsolutno slovenski akcenat, pa je prišao bliže i video ime na pločici zaposlene za koje je pomislio da je definitivno balkansko. I rešio je da proba da joj se obrati na srpskom, unervozio se jer mu ne ide baš najbolje ali je prišao i rekao: Dobar dan, kako si?, na šta mu je prodavačica odgovorila: Pa, vi govorite moj jezik! Ispostavilo se da je žena iz Bosne i kaže da joj je to toliko ulepšalo dan a njemu čitavu nedelju.
- Te male stvari, razumevanje malo kulture...to je baš lepo, kazao je.
Na pitanje što tera decu da uče srpski, kaže da je lepo kad kao porodica nešto rade zajedno pa tako zajedno uče srpski, zajedno idu na karate...a drugo je želja da se upozna jedinstvena kultura za koju možda inače ne bi ni čuli te dodaje da želi da im pruži to iskustvo i kako kaže "otključa" jedinstvenu veštinu za koju ne može većina ljudi da kaže da je ima. Veli i da smatra da će to biti veoma vredno za njih u budućnosti, bilo to u karijeri ili u životu pošto su njihovi životi tako isprepletani sa Srbijom.
Svoj tim je naravno upoznao i uživo u Srbiji i radio je sve što su oni želeli da rade a to je uglavnom bila zabava, a probao je i rakiju jer kaže da je nemoguće da odeš u Srbiju a da ne probaš nešto od pića poput šljivovice.
- Tako i ja mogu malo da budem ambasador kad mi ljudi dođu na zabavu ili roštilj, kaže on dodajući da u kućnom baru ima pića iz Srbije koje može da ponudi svojim gostima iako on sam jedva da pet puta godišnje popije nešto od alkohola.
Voli Kalemegdan, posetio je Frušku goru, Novi Sad, i kaže da s obzirom na svoju veličinu, Srbija ima toliko toga ima da ponudi "a ja sam otključao samo 1 odsto". Avala je prelepa, radujem se Subotici, Nišu i drugim mestima.
Smeje se na pitanje o razlici između NS i Beograda i kaže - vozači. Više mu odgovara vožnja u Novom Sadu nego saobraćaj u Beogradu. Kaže i da mu se u Beogradu sviđa to što pređeš nekoliko blokova i čini ti se kao da si u drugom gradu, s jedne strane Beograd na vodi, tako moderno, zapadnjački, a onda prošetaš i kao da si ušao u drugu vremensku epohu, skoro kao drugačiji grad.
Kurir.rs/SĐP/Youtube Empire State Balkan