Skoro dve trećine građana Srbije (više od 60 procenata) koristi neku vrstu bezgotovinskog plaćanja, a broj korisnika platnih kartica je duplo veći nego pre sedam godina, pokazalo je istraživanje Ipsosa sprovedeno u okviru inicijative „Bolji način”.
– Građani koji koriste bezgotovinske načine plaćanja daleko češće plaćaju karticama nego gotovinom (81 prema 64 odsto), zatim elektronsko, odnosno mobilno bankarstvo (50 odsto), dok i instant plaćanje beleži rast pa ga tako danas upotrebljava petina populacije – kaže Zlatko Milikić, tim lider projekta „Bolji način” ispred GIZ-a za Srbiju.
U skladu sa ovim trendovima, polovina preduzeća u Srbiji se svakodnevno ili barem nekoliko puta nedeljno susreće s potrošačima koji žele da plate karticom.
– Korisnici bezgotovinskog plaćanja smatraju da bi bilo korisno da se ovaj način plaćanja uvede najpre na pijacama i u frizerskim i kozmetičkim salonima, zatim za usluge majstora, kao i na šalterima institucija – navodi predstavnik GIZ-a, prenosi NALED.
Kao glavnu prednost plaćanja karticom, čak 75 procenata korisnika navodi da je tako jednostavnije i brže platiti. Druga korist je što ne moraju da nose gotovinu sa sobom. Na trećem mestu je sigurnost, odnosno manji rizik od krađe i bezbednost novca, s obzirom na to da se kartica može blokirati, a neovlašćeno potrošen novac povratiti. U prilog tome govori podatak da se gotovo 30 odsto građana suočilo s neprijatnom situacijom gubitka ili krađe novčanika, odnosno gotovine, dok je daleko manje građana, svega četiri procenta, doživelo krađu novca s kartice koji nije uspeo da povrati.
S druge strane, tek nešto više od polovine preduzeća omogućava potrošačima da u radnji plate karticom, a svega jedan odsto omogućava plaćanje putem kju-ar koda.
Najveći broj privrednika smatra da bi poreski podsticaji za bezgotovinska plaćanja (42 odsto), umanjenje trgovačke naknade koju plaćaju trgovci za plaćanje karticama (40 odsto) i subvencije za POS (33 odsto) bili najkorisniji podsticaji za uvođenje bezgotovinskog plaćanja.
biznis.kurir.rs/Politika