Dugogodišnji stočar iz sela Duba kod Travnika, primer je kako upornost i rad mogu da donesu neočekivane rezultate. Njegova priča počinje na padinama planine Vlašić, gde je godinama napasao stado ovaca i krava, da bi danas zahvaljujući svom mukotrpnom radu postao vlasnik novog stana u centru Travnika.
Ševal Fuško, poznat po svojoj ljubavi prema stočarstvu, prvi je odlučio da siđe sa planine u niže predele, gde ima obilje trave za ispašu. Na plodnom viteškom polju, on danas napasa svoje stado koje mu je donelo značajnu zaradu, a samim tim i mogućnost da se preseli u grad.
“Ne pamtim sušniju godinu od ove 2024., ali srećom, na Vlašiću sam imao dovoljno vode. Da nije bilo toga, morao bih plaćati cisternu, što bi bio veliki udarac za mene,” kaže Ševal, prisećajući se teških trenutaka.
Njegova poslovna filozofija je jednostavna, ali efektivna:
“Puno je isplativije držati ovce nego krave,” tvrdi Ševal. Prema njegovim rečima, ovce su otpornije na sušu, a održavanje je manje zahtevno u poređenju sa kravama.
Ševalova priča privukla je pažnju i novinara Srećka Stipovića, koji je s njim razgovarao o izazovima s kojima se suočavaju stočari u Bosni i Hercegovini, ali i o Ševalovim budućim planovima.
Ovaj vredni stočar ne planira da stane - naprotiv, on i dalje vidi potencijal u stočarstvu kao stabilnom izvoru prihoda.
Prodaje i sir i to po 15 maraka kilo (7,5 evra) jer je narodu, veli, skupa kila sira za 20 maraka.
- Nema narod para, kaže Ševal koji je vazda s ovcama, i zimi i leti, a kaže da i sam primećuje da se klima promenila.
Kad je reč o jaganjcima kaže da je jagnje od 30-35 kila 400 maraka (200 evra), a da mu za stado treba 200 maraka dnevno.
- Ova mlađa raja, neće to a mi stariji to što hoćemo, mi izumiremo... I ja ću umreti za ovcama, uđe ti u krv, ali to je posao, to je firma kao i svaka druga, priča on.
- Nema šta nisam radio u životu, a sve što sam stekao, stekao sam kod ovaca, veli Ševal.
"To je zarada od 12.000 maraka"
Kaže da ko hoće može dobro da zaradi a on ima 200 ovaca, 50 ženskih jaganjaca pa kad se ojagnje pa po 400 maraka jagnje, to je 12.000 maraka.
- Imam para, hvala Bogu, zadovoljan sam u životu, ne kukam, prvo ženi mi kako treba, sin kako treba, snaha, svi radimo, svi smo zadovoljni, veli Ševal.
- Prodao sam 40 komada, ostaće meni 160, juče sam prodao, dodaje on.
Dok mnogi traže sreću u gradovima, Ševal je dokaz da priroda, rad, i strpljenje mogu doneti uspeh čak i u najizazovnijim godinama.
Kurir.rs/Youtube Srećko Stipović