Neverovatna kriza širi se Italijom jer dagnje masovno umiru, podležući morskim toplotnim talasima, produženim periodima u kojima je temperatura mora viša od sezonskog proseka.
Naglo i dugotrajno povećanje temperatura, konstanta tokom dugog leta, rezultiralo je masakrom dagnji, posebno Mitilus galloprovincialis, popularne mediteranske dagnje. Ovo je inače unosan posao te se mnogi bogataši susreću sa ozbiljnim problemom.
Sa stopom smrtnosti koja se približava 100 odsto u nekim oblastima, počevši od obale Konero, u Marke, što dokumentuje Institut za biološke resurse i morske biotehnologije Nacionalnog istraživačkog saveta Ankone (Cnr-Irbim).
- Studija će nam omogućiti da razjasnimo vezu između trenda temperature mora i fenomena mortaliteta vrste. Ove godine su naše bove zabeležile toplotne vrhove i termalne anomalije, sa temperaturom mora iznad 30 stepeni Celzijusa. Ovome se dodaju rasprostranjeni i dugotrajni fenomeni sluzi u većem delu srednjeg i gornjeg Jadrana- objašnjava Ernesto Azuro, viši istraživač Cnr-Irbim.
Dagnje stoga plaćaju cenu posledica klimatskih promena, kako na Jadranu tako i drugde.
- Pojavu pratimo direktno i indirektno, zahvaljujući dojavama ribara i građana. Možda je prerano govoriti o tome, ali očekujemo da ćemo prikupiti podatke o značajnoj ekološkoj šteti, a istovremeno i o značajnoj ekonomskoj šteti, jer su i divlje dagnje i, kako je potvrđeno u više izveštaja, pogođene - objašnjava Azuro.
Dagnje su oduvek bile važan resurs za Italiju i za mnoge druge mediteranske zemlje: „resurs koji se donedavno smatrao neiscrpnim i koji je danas, veoma ugrožen“.
Kronen zeiotung navodi pozivajući se na lokalne medije da je u Apuliji na jugu Italije bačeno 9.000 tona dagnji te da se samo u tom kraju šteta procenjuje na 8 miliona evra. Govori se i o tome da verovatno 90 odsto berbe neće moći da se upotrebi kao i da se oko 500 porodica suočava sa finansijskom krizom. Italijanska la Republica prenosi da je smrtnost u nekim krajevima čak 100 odsto.
Na udaru krize je Taranto, gde kriza uzgoja dagnji raspršuje sve izjave o mogućem razvoju morske ekonomije kao alternative monokulturi čeličane Ilva koja je poslednjih godina izazvala smrt i zagađenje u gradu.
- Mnogi od nas napuštaju zadruge da bi se vratili na posao u metaloprerađivačkoj industriji. Nema više dagnji i ne možemo više da plaćamo 3.800 evra godišnje za koncesije za njihovo uzgajanje. Najmanje pet stotina porodica je bez posla - kaže ribar Vinćenco Bazile.
Postoji bojazan da bi ova delicija uskoro mogla da nestane sa italijanskih trpeza.
- U januaru ćemo pokušati da vratimo konopce u vodu kako bi novo seme izraslo. Ali plodove ćemo videti tek 2026. godine, ako sve bude kako treba. Odnosno, ako temperature ne budu i dalje tako visoke - dadje Vinćenco.
Ovaj Sektor traži vanredno stanje i ukidanje poreskih nameta, piše la Republica.
Kurir.rs/Telegraf