Javna rasprava o Nacrtu Zakona o elektronskim otpremnicama završena je 30. septembra i očekuje se da propis bude u skupštinskoj proceduri krajem novembra. Namera zakonodavca je da, kao i kod uvođenja e-faktura, ceo postupak izdavanja dokumenata učini transparentnim za kontrolne organe.
Poreski savetnik Aleksandar Vasić objašnjava da je posedovanje dokumenta koji prati robu u toku transporta postalo obaveza.
- Taj dokument, koji mi najčešće nazivamo otpremnicom, prema nameri zakonodavca izdavaće se u elektronskom obliku, preko sistema e-otpremnica. Obavezu korišćenja sistema e-otpremnica imaće pre svega obveznici PDV-a, ali i lica koja se bave prometom akciznih proizvoda. Sistem će biti dostupan i za sve ostale, tako da se svaki privredni subjekt može opredeliti da ga dobrovoljno koristi i ako nije obavezan - navodi on.
Svaka otpremnica koja bude izdata mora biti verifikovana od strane sistema e-otpremnica pre nego što roba krene na put. Prevoznik će elektronsku otpremnicu moći da preuzme i da je prikaže na bilo kom podobnom uređaju u slučaju potrebe.
Zakon nije predvideo obavezu prevoznika da koristi sistem e-otpremnice, ali je zato nametnuta dodatna obaveza prodavcima ako prevoznik ne želi da upotrebljava ovaj sistem.
Takođe, kupac će potvrđivati prijem dobara i imaće mogućnost potvrde ili korekcije podataka o kvantitativnom i kvalitativnom prijemu preko sistema formiranjem e-prijemnice. Cela istorija e-otpremnice od njenog nastanka do potvrđivanja od strane kupca biće vidljiva inspekcijskim organima.
Pored borbe protiv sive ekonomije, jedan od proklamovanih ciljeva predlagača je i pojednostavljenje na dobrobit korisnika.
- U toku javne rasprave imali smo prilike da čujemo neke trenutne primere dobre prakse kod firmi koje već imaju sopstveni sistem otpremnica kao elektronskog dokumenta, tako da trenutno u procesu digitalizacije u ovom segmentu privreda već ide ispred državnih zahteva. Istini za volju, radi se o elektronskim sistemima velikih trgovaca i transportera, pre svega. Ostaje prilično nejasno kakve će ovo posledice imati po malu privredu - ocenjuje Aleksandar Vasić.
On naglašava da se pored inicijalne namere da se procesi digitalizuju, koja nije sporna jer je to zahtev vremena u kome živimo, u toku javne rasprave mogao čuti niz pitanja i nedoumica oko konkretne primene.
- Ostalo je prilično nejasno na koji način će se regulisati transport dobara u slučaju kada se ona preuzimaju kod prodavca, pa ih transportuje sam kupac. Takođe, veoma zanimljiva pitanja su pristigla od transportera koji u toku transporta vrše i po nekoliko pretovara i skladištenja, pa za njih postoje dileme ko izdaje otpremnice za transport - kaže poreski savetnik.
On je bio član radne grupe za e-otpremnice i njegov utisak je da zaista postoji namera ministartsva finansija da uvaži što više sugestija.
- Zakon će stvoriti pravni okvir, a konkretizacija postupanja će biti uređena podzakonskim aktima. Moram da pomenem da je možda najznačajnija činjenica da će – čini mi se kao nikada do sada – svi podzakonski akti biti usvojeni skoro godinu dana pre početka primene zakona. To je princip za koji se zalažem dugi niz godina, a koji skoro nikada nije primenjen u praksi - naglašava Vasić.
Zakon će se primenjivati fazno. Od 1. januara 2026. godine obaveza izdavanja je za dobra koja se kreću ka i od javnog sektora, kao i za akcizne proizvode. Puna primena propisa će početi 1. oktobra 2027. godine.