Negde na pola puta između San Francuska i Los Anđelesa nalazi se oblast Kalifornije u kojoj raste naslađe grožđe i koja se zove Paso Robles. A najlepša vinarija u Paso Roblesu je sigurno Opolo.
Ovaj raj na zemlji zadužbina je Rika Kvina, čije je kršteno ime Božidar.
Ovaj poluIrac, poluSrbin, nekada je bio jedan od 3 najbolja agenta za nekretnine u Kaliforniji, a pošto je zaradio dovoljno da ne mora više da razmišlja o egzistenciji, batalio je kuće i stanove, i odlučio da ubuduće radi samo za svoju dušu, pa je u spomen na majku koja je poreklom iz Hercegovine kupio - vinograd. Rođen je u Americi, kao i njegova majka - u Minesoti, ali srpsko poreklo duguje babi koja je 1912. došla iz Hercegovine.
- Prešla je Atlantik i udala se za mog đedu Crnogorca koji je iz podgoričkog kraja a moju sestru i mene, kao i mog oca i majku odgajala je Srpkinja iz Like - Mika Čučković i svi smo odrasli u toj kući, naučili kulturu, tradiciju, jezik... A ja sam bio već treća generacija u Americi...
- Osećam se kao Srbin i to je nemoguće izbaciti iz sebe, moja majka je srela mog oca u Njujorku za vreme Drugog svetskog rata, vratili se u Minesotu, venčali se, pa u Njujork na posao pa u Minesotu da podižu porodicu. Bila je livnica u Minesoti, bilo je puno Srba, Hrvata i Poljaka, oni su ili radili u rudnicima ili u železarama, kao i većina Srba u to vreme kao i u Čikagu, Klivlendu...
- U crkvi u kojoj sam kršten bio sam pomoćnik u oltaru, kod oca Nikanora, tu sam odrastao... Tu je bio i Boža Dragičević s kojim je moj otac Irac slavio rođendane jer su rođeni na isti dan... Moj otac je bio katolik ali je postao pravoslavac i onda smo slavili našu krsnu slavu svake godine otkad sam ja rođen - Aranđelovdan, novembar 21. Imao sam četiri tetke i jednog ujaka, sad su svi preminuli ali sam sa svima njima odrastao... Ti naši koreni su duboki, ta naša porodična tradicija, priča Božo sa setom u glasu.
- Kako sam zaradio prvi novac? U samoposluzi, gurao sam kolica, radio u trgovini, počeo sam sa 15 godina... Godinu dana pošto mi je umro otac, krenuo sam da radim, da pomognem porodici i otišao iz te radnje kao pomoćnik menadžera, a kad sam imao 19 godina već sam imao 50 ljudi koji su radili za mene...
Kako sam zaradio prvi milion
- Radeći sa nekretninama, odgovara Božo. Radio sam kao prodavac tri godine i onda sam kupio malu kompaniju sa šestoro zaposlenih, a tri godine kasnije već sam imao 125 agenata nekretnina koji su radili za mene a onda smo otvorili i banku za kredite i Elskro kompaniju, veliku i po današnjim standardima. Pre interneta smo uradili softver koji je omogućio mojim agentima da prodaju više nekretnina za kraće vreme i bili su bolje plaćeni, a kod mene je osamdesetih svaki agent imao svoj mali kompjuter. To je dovelo sve najbolje agente kod mene - priča Božo koji kaže da mu je to pomoglo da privuče novac a jedan softver je razvio i za banke a to su bile multimilionske kupovine. Najviše je zaradio u to vreme sa 150.000 dolara samo na ime jedne provizije.
- Vlade Divac je od mene kupio dve kuće u Palisadama nedaleko od LA, tad je igrao za Lejkerse - dodaje Božo prepričavajući kako su "svi naši ovde pravili ili svoje vino ili rakiju, a imali smo i pušnice gde smo sušili meso i neke svoje baštice".
- Bili smo siromašni ali smo jeli vrlo dobro - veli Božo, uspešni američki biznismen, sada u penziji.
- Moja baba je donela svu tu tradiciju iz Nevesinja ovde gde smo živeli a kad smo otišli da obiđemo selo u kom se rodila moja prababa a onda smo videli da izgleda isto kao naše imanje u Minesoti, objašnjava Božo koji proizvodi milion flaša vina godišnje a ima i destileriju u kojoj pravi viski, ali i naše rakije - višnjevaču, viljamovku, kajsijevaču ali svakog gosta prvo dočeka domaćom lozom.
S ponosom govori o Novaku Đokoviću, Nikoli Jokiću, Peđi Stojakoviću pa i Luki Dončiću i kaže, pa i on je naš!
- Pa Tesla, možda je umro siromašan ali je podario svetlo celom svetu... Mihajlo Pupin, Sveti Sava koji je toliko dobra doneo našem narodu - kaže Božo ne skrivajući ponos u glasu.
- Moja baba je došla ovde iz zemlje koja se zvala Austrougarska a onda nam neki kažu niste Srbi, rođeni ste u Americi a ja pitam koliko ste vi puta sekli kolač, išli u crkvu sem za Božić i Uskrs... Devedesetih smo bili bed gajz, loši momci za CNN i američku vladu ali to je bio njihov plan..., dodaje Božo da je naša krivica što svet nije znao za Jasenovac. Pomenuo je i Halijard misiju za koju niko nije znao jer nismo potrošili novac za to, a ovde je obrazovanje takvo da deca ne uče istoriju i to je teško gledati...
- Ovde je teško objasniti da uzeti Kosovo od Srbije znači kao uzeti Jerusalim od Jevreja a Amerika je to na kraju uradila i džabe izgradila bazu Bondstil... A toliko ima razloga da budemo ponosni na to što smo Srbi - kaže Božo dodajući da mi nažalost nemamo zajedništvo, ne udružujemo se da pomognemo jedni drugima kao što bi trebalo kao što sloga Srbina spasava.
Veli i da je najbolji deo našeg mentaliteta taj naš inat koji nije mnogo pametan ali to je ono što mi jesmo!
Božo ima sina i dve ćerke, koji slave slavu svake godine, unuci su kršteni u pravoslavnoj crkvi i najmanje 15 puta su bili u Srbiji.
- Moje unuke treniraju vaterpolo i bile su lude od sreće kad je Srbija uzela zlato u Parizu i sad imaju i srpsku vaterpolo opremu u kojoj treniraju. Božo kaže i da gleda da kupi kuće u Srbiji a na pitanje zna li šta njegovo ime znači kaže na srpskom da zna!
- Božji dar, dar od Boga... Moja baba je imala sina koji je umro kao mali i čije je ime bilo Boža a moje kršteno ime je Božidar - s osmehom kaže Boža po srpski a Rik u dokumentima.
Prodao čovek vinariju u Kalifroniji za milijardu dolara, a glavni menadžer je Nebojša Lukić iz Čačka!
Ispričao je i kako je nedavno jedan vinar iz Kalifornije prodao svoju vinariju za 900 miliona i dobio još 100 milion bonusa a glavni menadžer cele organizacije je Nebojša Lukić iz Čačka - pametan momak, sjajna porodica, pravi čuda.
Božina vinarija danas je imperija koja godišnje proizvede preko milion litara vina, od kojih su mnoga (njegov čuveni Zinfandel) pokupila internacionalne Grand pri titule.
Božo je ipak najponosniji na to što je posle skoro 10 godina borbe uspeo da dobije dozvolu da u Americi posadi našu autohtonu sortu - vranac! Njegov vranac je ove godine stigao za berbu i već na jesen biće prvi put flaširan i spreman za tržište.
Ovaj njegov je, zahvaljujući žarkom suncu Kalifornije, malo slađi od onoga na koji smo inače navikli, zbog čega će, kako on kaže, imati prefinjeniji ukus. Ali jači utisak od vina ostavilo je druženje sa ovim vanserijskim a tako skromnim čovekom, koji nimalo ne boluje od veličine, pa ga tako možete zateći kako u svojoj kući, na obodu vinograda, gleda mečeve srpskih sportista sa svojim radnicima.
Božo se za srpsku stvar ne bori busanjem i parolama, već tako što svoje prijatelje, Amerikance i druge, jednom godišnje vodi u obilazak srpskih vinarija, gradova, prirodnih lepota, posle čega se oni sami vraćaju u Srbiju.
- Prvo je to bilo petnaestak ljudi a sad je već 45, polazimo od Beograda i završavamo u Beogradu, veli Boža nabrajajući kud ih sve vodi da im pokaže "non-CNN" i pravu Srbiju.