Bila su vremena kada se stihijski napuštala Srbija, ali dođe i trenutak prezasićenja životom van matice i želja da se vrati. Ovo je priča o svešteniku Srboljubu Miletiću, koji je pre 40 godina želeo promenu, koji je otišao posle školovanja u Australiju, ali se Srbiji vratio. Danas sa članovima svoje porodice živi na imanju predaka koje je preuredio u seosko-turističko domaćinstvo Miletića čardak, koje je kategorisano sa najvećom ocenom koje se može dobiti u oblasti seoskog turizma, sa četiri zvezdice.
Želeo je da upozna novu kulturu, novi svet, ljude… Samo što je završio Bogoslovski fakultet, još nije ni sveštenik postao, shvatio je da mu je Jugoslavija bila mala. Srboljub odlazi u Australiju, a da ni slutio nije da će tamo provesti ceo svoj radni vek.
Otac Srboljub prvi odlučuje da se vrati u Srbiju sa svojom suprugom. Ne dugo nakon njih i njihovo troje, od četvoro dece, čini isto.
Korona virus je umnogome uticala da se naši ljudi koji žive u inostranstvu preispitaju i da dođu do zaključka da ipak nije bilo toliko loše dok su živeli Srbiji. Upravo je pandemija otvorila oči i dvadesetčetvorogodišnjem Danilu Miletiću, srednjem sinu oca Srboljuba, da shvati da više ne želi da bude deo svetske histerije i donosi životno važnu ulogu da svoj put nastavi u Srbiji.
Odluka sina Danila da se vrati u Srbiju
- Meni je tamo nedostajala ljubaznost. Ljudi su dosta izveštačeni. Tačno je da se bolje živi, i da ljudi voze možda bolja kola, ali to ne znači da su srećniji, naprotiv. Ljudi su tamo nepoverljivi, suštinski nesrećni i nemaju vremena za drugog čoveka. Niko se ni sa kim ne druži bez nekog povoda. Jednostavno, više mi nisu prijali ti ljudi. Naravno da su moji najbliži mislili da se sa mnom nešto čudno dogodilo, ali znam da su me moji roditelji u potpunosti razumeli i podržali - priča Danilo.
Kako kaže, građani Srbije su uspeli da sačuvaju ljudskost, naš seljak je sačuvao domaćinstvo, porodicu na okupu, uz sve to veoma smo srdačni. Najviše mu se sviđa što se sačuvala naša domaća hrana, koja je prava egzotika za strance.
- Nisam mogao da verujem da ću se ikada vratiti u Srbiju, a pogotovo da ću baš ovde otpočeti porodični posao, bavljenje seoskim turizmom. Dok sam donosio odluku, u pojedinim trenucima jednostavno nisam mogao da poverujem da mi te stvari prolaze kroz glavu. U isto vreme sam jedva čekao da se doselim, a takođe nisam mogao tu činjenicu da prihvatim. Slagao bih ako bih rekao da mi danas Australija ne nedostaje. Ipak sam tamo rođen i tamo su mi drugari koji mi zapravo najviše nedostaju, ali nema lepše zemlje za život od Srbije - ističe Danilo.
Danas, zahvaljujući ocu i majci, živi jednim potpuno drugačijim životom. Uspeli su da preurede i osposobe za život najpre kuću staru preko 100 godina, potom su počeli da uređuju jedan po jedan deo imanja. Od starog koša nadogradili su još dve prostorije, pa kada su videli da se to lepo uklapa u ambijent, samo su nastavili sa dograđivanjem. Danas je to zvanično seosko-turističko domaćinstvo Miletića čardak, koje je kategorisano sa najvećom ocenom koje se može dobiti u oblasti seoskog turizma, sa četiri zvezdice.
Odluka sina Danila da se bavi seoskim turizmom
Kada se vratio iz Australije na očevinu, otac Srboljub nije imao u planu da se bavi seoskim turizmom, ali pošto je sin izrazio tu želji, vrlo rado ga je podržao.
- Kad je video kako napreduju radovi i kako na sve to reaguju najpre naši prijatelji, a potom komšije i slučajni prolaznici, izrazio je želju da otpočnemo ozbiljnije bavljenje seoskim turizmom. Ja sam isuviše star za neki nov početak, ali sam želeo maksimalno da ga podržim i da mu damo vetar u leđa, jer znam koliko mu je bilo teško da se odvoji od svog društva i dođe među svoj narod koji zapravo i ne poznaje - ističe Protojerej stavrofor Srboljub Miletić.
Za oca Srboljuba, ostao je značajan trag u Australiji koji je uradio za vreme njegovog boravka u toj dalekoj zemlji. Napisao je udžbenike za veronauku, organizovao seminare omladine, izdavao je eparhijske novine, bio jedan od osnivača Koledža Sveti Sava u Sidneju. Takođe je osnovao jednu parohiju sa Pravoslavnim Arapima. Dosta toga stalo je u radni staž dug četiri decenije. Ni on, kao ni njegov sin, nije mogao ni da nasluti, da će u penziji otpočeti jedan sasvim novi život i novu profesiju.
- Upravo privodimo kraju finalne radove oko uređenja kako kuće koje ćemo ponuditi gostima, tako i ostalih objekata koji će biti na raspolaganju. Pa tako će recimo gosti imati mogućnost da se osame u biblioteci sa preko 1.000 naslova ili ukoliko žele nešto da naprave svojim rukama, to će moći da urade u radionici. Tu je naravno i bašta sa plastenikom u kojem sadimo povrće koje ne tretiramo hemijom, za nas i naše buduće goste.
Kuća za izdavanje je dosta prostrana i može se izdavati kao celina ili zasebno. U prizemlju ima dve sobe i veliki dnevni boravak, sa zajedničkim kupatilom, dok na spratu postoje tri sobe i svaka soba ima zasebno kupatilo i predivnu terasu sa koje se pruža neverovatni pogled na planinu Rtanj.
Svetosavka, Beogradska, Vojvođanska, Prištinska i Australijska soba
- Svaka soba dobila je ime po mestima koja su za nas veoma značajna. Pa tako u ponudi imamo Svetosavsku, Beogradsku, Vojvođansku, Prištinsku i naravno Australijsku sobu. I svaka je uređena na poseban način, sa vrlo zanimljivim komadima nameštaja, od koga su neki stari i preko sto godina.
U Miletića čardak, sačuvana je tradicija. Sve je upakovano u nekoliko desetina ari kućnog placa u kom su potekli roditelji oca Srbe. Uspela je porodica Miletić da udahne nov život sa primesama starog sjaja i života kako se nekada živelo. I to će od ove godine početi da nude gostima. Raduju se novom poglavlju u životu, o kome tek treba da uče.
BiznisKurir/Plodna zemlja