Kamatne stope na kredite u Americi veće su nego kod nas u ovom trenutku, zbog čega i nema velike kreditne aktivnosti. Bojim se da su davno prošla vremena kada su široki slojevi stanovništva mogli da kupuju nekretnine i da je to nepovratan proces.
Evropa je i dalje socijalno ujednačenija nego Amerika. U SAD se izgubila srednja klasa - ocenio je Milić Đoković, licencirani procenitelj nekretnina i stalni sudski veštak ekonomsko finansijske struke.
- SAD su pre svega hipotekarno tržište. Kod njih se oko 80 odsto nekretnina kupuje iz kredita. Prema podacima koje pratim, proces upodobljavanja cena u odnosu na srednji sloj dosta je spor i bez izgleda da će se uskoro završiti - naveo je naš sagovornik.
Američke Federalne rezerve smanjile su 18. septembra referentnu kamatnu stopu za 50 baznih poena (0,5 procenata), što je prvo smanjenje u više od četiri godine. Nakon ovog poteza, kamatne stope na hipoteke su počele da opadaju, dostižući najniže nivoe od februara 2023. godine. Istovremeno, ponuda nekretnina se povećava, što usporava rast cena kuća.
Uprkos ovim poboljšanjima, cene nekretnina nastavljaju da obaraju rekorde. Mnogi kupci verovatno čekaju dodatni pad kamatnih stopa kako bi poboljšali pristupačnost kupovine. Međutim, stručnjaci upozoravaju da ne treba predugo čekati. Cene kuća u SAD zabeležile su godišnji rast od 5,4 procenta u drugom kvartalu prema najnovijem S&P CoreLogic Case-Shiller indeksu.
Iako ovaj rast predstavlja usporenje u odnosu na godišnji rast od 5,9 odsto u maju, indeks je ipak premašio rekord postavljen prethodnog meseca, što pokazuje da cene kuća ostaju nepristupačne za mnoge potencijalne kupce.
- Kupovina nekretnine je kapitalna stvar. U Americi se ljudi manje vezuju za nekretnine, svakih nekoliko godina se sele. Promet je veći, neuporedivo je sa nama - naveo je Đoković.
Kada je reč o Evropi, od 2010. do drugog kvartala 2023. godine EU je zabeležila značajan rast vrednosti nekretnina, pri čemu su cene stanova porasle za 46 odsto, a kirija za 21 procenat. U svim zemljama EU, kao i u Velikoj Britaniji i Norveškoj, cene nekretnina su od 2013. godine rasle po stopama koje su iznad inflacije ili povećanja plata.
- Imamo relativno hlađenje tržišta u smislu manjeg povećanja cena u poređenju sa vremenom pandemije i posle nje, što je dobro sa aspekta kupaca. U Poljskoj i u baltičkim zemljama cene su porasle više nego u drugim delovima Evrope. Može se reći da cena nekretnina u Evropi sada prati cenu evra i inflaciju. Generalno, obezvređen je novac, pre svega evro, ali i dolar - istakao je naš sagovornik.
Đoković je naglasio da je naše tržište specifično, kao i da je kod nas hipotekarno tržište mlado, dok su na Zapadu hipoteke od pamtiveka.
- Tržište na Balkanu neuporedivo je sa ostalim delovima Evrope - rekao je Đoković.
Strana ulaganja igraju ogromnu ulogu u rastu cena nekretnina. Međunarodni investitori, uglavnom iz SAD i Azije, vide evropsko tržište nekretnina kao sigurno i profitabilno ulaganje, naročito u politički stabilnim zemljama sa snažnim ekonomijama. Ova spoljašnja potražnja vrši pritisak na ponudu nekretnina, što dovodi do rasta cena.
Prosečne vrednosti prikrivaju drastičan rast cena zakupa u nekim oblastima. U španskom gradu Valensiji kirije su porasle za 19,4 odsto samo u poslednjih godinu dana, dok su drugi gradovi poput Malage i Barselone zabeležili rast od više od 10 odsto u istom periodu. Italija, Francuska i posebno Irska su takođe doživele porast cena na neodrživ nivo u poslednjih nekoliko godina.
Analitičari ističu da će rast kupovnih cena na kraju dovesti do povećanja prosečnih kirija, jer investitori koji žele povrat ulaganja u skuplje nekretnine prebacuju troškove na stanare. Mnoge evropske zemlje imaju zakone koji zabranjuju povećanje kirija u određenim periodima ili pod određenim uslovima, ali to može samo usporiti proces, a često se zaobilazi kroz agresivne taktike iseljenja.
Biznis Kurir.rs/Biznis.rs