Rusi, koji su u poslednje dve godine došli u Srbiju, otvorili su vrtiće, kafiće, hranu kupuju u svojim prodavnicama, za popravke u stanu zovu majstore sunarodnike, leče se u ruskim privatnim ordinacijama, njihovi bendovi nastupaju u ruskim barovima i noćnim klubovima, a umetnici izlažu slike u ruskim galerijama.
Ta "Mala Rusija" usred Srbije izgleda je sama sebi dovoljna i ni malo ne zavisi od Srba niti pokazuje naročitu želju za uključivanjem u srpsko društvo.
Za nepune dve godine u Srbiji je, prema zvaničnim podacima, osnovano oko 9.500 firmi čiji su vlasnici državljani Ruske Federacije, a najčešće delatnosti kojima se bave su računarsko programiranje, trgovina na veliko, ugostiteljstvo i dizajn.
Prema podacima Agencije za privredne registre od 24. februara 2022. godine do 31. decembra 2023. godine registrovano je 9.494 firmi čiji su vlasnici Rusi, a od tog broja su 1.656 privredna društva u većinskim vlasništvu Rusa, dok su u 7.838 firmi registrovani kao preduzetnici.
Veterinar Viktor (42) iz Sankt Peterburga u jesen 2022. došao je u Srbiju i bez potrebnih kvalifikacija za bavljenje svojom profesijom u Srbiji. Danas radi kao majstor u Beogradu, ali isključivo za Ruse.
- Popravljam vodovod, elektro instalacije, prozore, pa čak i pravim nameštaj. U stvari, meni nisu ni potrebni srpski klijenti - izjavio je Viktor za pojedine medije.
Profesionalni ruski klizač Vadim Moris trenira na klizalištu 1.600 kilometara od rodne Moskve, a u Beogradu se oseća kao kod kuće.
Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije kaže za Kurir da prema njihovim podacima u Srbiji ima 2.257 firmi sa preko 50 odsto ruskog kapitala koje zapošljavaju 4.819 radnika.
- Uglavnom su to delatnosti informacione tehnologije, konsultantske usluge, trgovina itd. Dakle, usluge, posebno kada su u pitanju novoosnovane firme u poslednje dve godine. To je vrlo pozitivno za privredu Srbije, raste broj potrošača, podržavaju domaću potrošnju, jačaju potencijal IT sektora, uticali su pozitivno na rast doznaka. Ne vidimo ništa negativno kod njih u smislu uticaja na privredu. Cene nekretnina koje su porasle i izdavanja stanova podigli su stanodavci, a ne oni koji traže - ističe Stanić.