PRSTE DA POLIŽEŠ
UMESTO RAKIJE NAZDRAVLJAJU KEFIROM, ONDA JEDU JOGURT SUPU: Turci vas ovde dočekuju kockom šećera, a evo i koliko sve to košta
Sa bogatom gastronomskom ponudom Turske upoznati su svi srpski turisti koji idu na letovanje u nekih od primorskih gradova ove zemlje. Ništa manje, a možda čak i više i bolje jede se na krajnjem istoku zemlje.
Tako ćete u svakom restoranu, hotelu ili kafiću u koji zakoračite u Erzurumu, gradu na istoku Turske, nedaleko od granice sa Jermenijom, na stolu zateći posuda sa kockama šećera.
Razlog za to je što žitelji Erzuruma vole da ispijaju čaj, u proseku svako popije po pet čašica čaja dnevno. Umesto da šećer ubace u čaj, Erzumljani kockicu samo umoče u čaj, odgrizu parče i zaliju ga čajem. Isti princip je i sa kafom.
Istočni deo Turske svakako ne bi smeli da zaobiđu ljubitelji gastronomije jer u Erzurumu ima dosta restorana u kojima se služe tradicionalna turska jela i slatkiši.
U jednom od njih, etno restoranu "Erzurum evleri" ljubitelji domaće kuhinje moći će istinski da uživaju.
U prelepom tradicionalnom ambijentu sa separeima u vidu turskih salona sa niskim stolom u sredini gosti se obavezno moraju izuti.
Ako žele da probaju neki od domaćih specijaliteta onda mogu da započnu obrok sa supom od ajrana (jogurt supa), čija cena je 90 lira, nastave sa sarmicama u lišću od vinove loze čija porcija košta 230 lira ili po istoj ceni da probaju manti, jelo od turskih raviola koje, zavisno od želje gosta, može biti preliveno sa turskim ajranom ili sosom od paradajza.
Sastavni deo lokalne gastronomije su svakako i različite vrste hleba. Provincija Erzurum čuvena je i po velikom broju različitih vrsta sira, od kojih je najčuveniji, a i anjskuplji kozji sir iz mešine.
Ono što svaki posetilac iz inostranstva ne bi smeo da propusti da proba u Erzurumu to je tradicionalni džag kebab.
Za spremanje ovog jela potrebno je dosta vremena, jer se meso prvo peče na ražnju kao giros, ali u vodoravnom položaju. Ispečeni komadići se u tankim listićima seku i potom nižu na metalnu šipku i dodatno zapeku na roštilju. Tako topao džag kebab služi se gostima. A to je tek posaban ritual. Naime, na sto se prvo iznesu različite salate i na tanjira stavi jedan vruć džag kebab. Kad gosti budu pri kraju sa prvim konobari donose novi topao. I tako sve dok gosti ne kažu stop. Cena jednog džag kebaba (cag kebap) košta 150 lira.
Erzurumljani iz skoro svako jelo piju ajran (kefir) radi boljeg varenja, a znaju uz jedan ručak da popiju i po nekoliko čaša.
Na kraju obroka u Erzurumu obavezna je poslastica, pa ako i niste neki ljubitelj slatkiša, nikako ne bi trebalo da propustiti da probate makar erzurumski kadaif.
Ako ga i ne probaju mogu da kupe i ponesu, a kilogram košta 450 lira, odnosno 12 evra. Podsetimo, jedan evro 5. septembra je vredeo 37,7 turskih lira, ali kurs neznatno oscilira svakog dana.
Riba sa roštilja i halva u planinskom klancu
U planinskom krajnjem istoku Turske gde se sneg topi sa okolnih planina skoro do početka leta, neki dovitljivi meštani su zajazili rečne brzake i napravili ribnjake.
U čistoj planisnoj vodi Emin Alabalik, vlasnik istoimenog restorana u selu Sapaca, nedaleko od mesta Uzundere, u provinciji Erzurum, gaji razne vrste pastrmki, pa čak i crne.
Gosti koji svrate moći će da uživaju u ribi pečenoj na roštilju, ali i sa se zaslade halvom, još jednim tradicionalnim truskim slatkišem koji se pravi od brašna proprženog na margarinu i zaliva šerbetom od soka od grožđa.