Prašina koja se digla u vezi sa iskopavanjem litijuma u dolini Jadra kod Loznice mogla bi u budućnosti da dovede u pitanje iskopavanje i drugih rudnih bogatstava zemlje, smatraju istaknuti geolozi.
Ovo je naročito važno jer nijedna tema ne mobiliše toliko građana kao zaštita životne sredine, a sa druge strane, životni standard tih građana zavisi od ekonomskog razvoja zemlje, kojem bi, prema mišljenju mnogih analitičara, rudarenje litijuma i te kako doprinelo.
Da je zbog toga izuzetno važno u rudarenju litijuma poštovati mišljenje struke i da se ne treba baviti proizvoljnim nagađanjima, smatra profesor Vladimir Simić s katedre za ekonomsku geologiju na Rudarsko-geološkom fakultetu u Beogradu.
Poštovanje propisa
- Treba da postoji dijalog sa svim zainteresovanim stranama, ali dijalog koji će biti potkrepljen činjenicama, a ne proizvoljnim nagađanjima i pretpostavkama. Ako struka kaže da to ne treba da se radi, ja ću prvi biti za to, i ne samo kad je u pitanju litijum nego bilo koja druga mineralna sirovina. Može sutra neko da kaže da ne treba koristiti ni glinu, ali od čega ćemo onda praviti ciglu i crepove. Verujem da niko ne bi rizikovao s primenom neke tehnologije koja može da ugrozi pola miliona ljudi - kaže Simić.
Prema njegovim rečima, ova priča u vezi s litijumom može nepovoljno da utiče i na rudarenje drugih mineralnih sirovina.
- Najbitnije je da se poštuju zakonske procedure i propisi. Postoje brojne inspekcije koje kontrolišu sve i svašta. Ceo sistem je postavljen kako treba, a da li će negde da zakaže ili ne, to je pitanje. Ako se ne poštuju propisi i zakonske procedure, uvek postoji mogućnost da se nešto desi. Nije loše da narod zna da postoji opasnost od nečega, ali na lokalnom stanovništvu je da pritiska inspekcije ako posumnja da nešto nije u redu. Čitam, ne trebaju nam baterije, a šta ako preko leta zbog ovakve klime ne bude struje, naravno da ću da uključim klimu, nećemo valjda da se vratimo 2.000 godina unazad - naglašava Simić.
Skladištenje otpada
Da su u projekat "Jadar" uprte oči celog sveta i da se zaštita životne sredine ističe kao prioritet, pokazuje i izjava nemačke državne sekretarke u ministarstvu privrede Franciske Brantner, koja je u intervjuu za berlinski Tagescajtung istakla da "litijum u Srbiji treba eksploatisati samo ekološki prihvatljivim postupcima, uz odgovarajući visok nivo zaštite vode i tla, i veoma dobar plan za skladištenje otpada.
- Sada postoji novi koncept za odlagališta, koji, između ostalog, predviđa da će više ostataka od rudarenja ponovo moći da se iskoristi, i to ne bi trebalo da se radi usred rečne doline. Postoji i novi koncept za vode, a projekat se oslanja na obnovljive izvore energije. Konačno, treba nam i recikliranje. Zato smo proširili uredbu o ekološkom dizajnu kako bismo u to uključili i efikasnost sirovina i recikliranje - izjavila je Franciska Brantner.