ZARADA OD JEDNE BILJKE IDE I DO 500.000 DINARA PO HEKTARU! Često rađa više od grožđa, posla oko nje gotovo da nema, a svi je traže

Tamnoljubičasta bobica, odnosno plod zove, kojiu domaćice u Srbiji uglavnom koriste za pravljenje soka, postala je naročito popularna u poslednjih 20 godina. Najinteresantnija je Amerikancima, gde je prodaja 2019. godine dostigla 113 miliona dolara, preneo je East-fruit.com.

Na globalnom tržištu dominira evropska sorta, dok američka ima potencijal za širenje. Procenjuje se da zarada u svetu od zove ide i do 320 miliona dolara godišnje. U SAD-u je 2017. godine 320 hektara zemlje bilo namenjeno komercijalnoj proizvodnji ove biljke.

Na pijacama u Srbiji se slatka i sokovi od zove već godinama dosta traže i prodaju pa se i od ovih proozvoda, koji se lako prave, može dosta dobro da zaradi. Zova rađa od 10 do 12 tona po hektaru, a proizvođači računaju na više od 500.000 dinara po hektaru od prodaje.

Zova je bogata antioksidansima, naročito antocijanima, koji joj daju tamnoljubičastu boju i za koje se veruje da jačaju imuni sistem i na taj način ublažavaju simptome prehlade i gripa.

Plod i cvet se sve više koriste u prehrambenim proizvodima i pićima. Zbog svoje isplativosti, u nekim evropskim državama ove bobice su zamenile borovnice u proizvodima poput jogurta.

Od ploda i cveta prave se džemovi, pekmezi, dodaje se u pite i peciva. Takođe se koristi kao prirodna boja za hranu i kao aroma za pivo i vino.

Od 2018. potražnja za ovom "superhranom" raste zbog zdravstvenih prednosti kao i rasta popularnosti veganstva i zdrave ishrane.

U Evropi, u Srbiji i Austriji se uzgaja industrijski. U Italiji su njene bobice deo kulinarske i medicinske tradicije, dok se u Ukrajini uglavnom smatra ukrasnom biljkom ili narodnim lekom, a industrijski uzgoj gotovo ne postoji. Australija pokušava da se uključi na rastuće tržište ove biljke, iako za sada dominira evropski uvoz.

Profesionalni uzgajivači bobičastog voća u istočnoj Evropi i srednjoj Aziji, uglavnom zanemaruju njen komercijalni potencijal. Trenutno samo retki iskorišćavaju ovu nišu, uspešno izvozeći uglavnom divlju zovu u zemlje EU, nakon čega sledi izvoz u SAD.

Biznis.kurir.rs