ZA NASTUP U GUČI DAJU GOMILU PARA! Dolaze u starim cipelama, a trube im vrede i po 5.000 €! Pare ne žale - važno je da sve šljašti
Trubači s juga, naročito oni neafirmisani, znali su u Guču na Sabor da dođu i u starim cipelama, ali su zato uvek imali vrhunske instrumente, na spravi koja im život znači nisu štedeli. Tako duvački instrumenti jednog sastava koji broji desetak trubača vredi čitavo malo bogatstvo!
Muzičari instrumente obično naslede od starijih članova familije, međutim svaki od njih kada stasa da se popne na scenu, dobija nov. Iako se svi snabdevaju u inostranstvu, kvalitet duvačkih instrumenata ni tamo nije kao ranije, kada se u trubu duvalo po 15 ili 20 godina.
- Instrumente menjamo na skoro svakih pet godina. Oni uopšte nisu jeftini i nabavljamo ih u jednoj prodavnici instrumenata u Nišu, čije je sedište u Beogradu. Recimo, truba košta od 1.300 do 1.500 evra, tenor truba je za 500 do 800 evra skuplja, dok je bas truba najskuplja oko 5.000 evra. Bubnjevi su 500, a doboš oko 200. Naš orkestar ima i džez bubanj, a on košta od 4.000 do 5.000 evra. Svi ovi instrumenti su češkog proizvođača, pa ko putuje tamo može da prođe jeftinije do 30 odsto - priča Elvis Bajramović, trubač iz Bojnika, koji se ove godine plasirao za finalno takmičenje na Saboru trubača u Guči.
MORA DA BUDE NOVA
Trubači kažu da je retkost da se na oglasima ili drugim putem dođe do dobrog i kvalitetnog duvačkog instrumenta. Limeni duvački instrument, poznatog brenda, se uvek kupuje nov.
- Ja sam u par navrata kupio takve trube, ali ne zbog sviranja na njima, već kao raritet, ili su pripadale nekom poznatom muzičaru. Sve su ispravne, ali na njima niko ne svira. Za sviranje ne neophodna nova truba - kaže Trnavac.
Inače Elvis je bio prva truba Dragačeva u dva navrata, 2019. i 2021. a kuriozitet njegovog sastava je u tome što pored tradicionalne, podjednako vešto na trubi izvodi i rok muzičke teme.
Njegov kolega, Marko Trnavac iz Rasne kod Požege, takođe livene duvačke instrumente kupuje kod beogradskog dobavljača, a u zavisnosti od brenda instrumente plaća i skuplje. Kaže da u Srbiji niti bližem okruženju nema proizvođača ove vrste instrumenata.
- Jeftinije može da se pazari samo ako se kupi direktno u Češkoj, pa da se na prelasku granice EU evidentira porez od 21 odsto, koji se isplati na kraju godine. Instrumente menjam na svakih pet godina, retko šest godina, a najskuplji koji u orkestru imamo je bas truba plaćena 5.000 evra. Tenor truba je od 2.500 do 3.000, truba 2.000 evra. Što se tiče bubnjeva, naši su ručne izrade jer su se pokazali kao najbolji - priča Marko Trnavac koji se sa svojim devetočlanim orkestrom u Guči tokom godina okitio gotovo svim priznanjima.
"SERVIS" ZA TRUBE
Ulaganje u instrumente, ali pre svega trud doneli su im i dve nagrade - "Zlatna truba", pobednik dobija instrument i to je nagrada publike. Trnavac objašnjava da se instrument može svirati samo ako se redovno i ispravno održava i servisira. On svoje održava sam, a većina njegovih kolega to plaća. Samo uz redovan "servis" instrument može da da izvanredan zvuk pet ili šest sviračkih sezona.
Trnavac navodi da izdatak za trubače nisu samo instrumenti, već i ostala oprema koja je neophodna da bi orkestar mogao da izađe na scenu.
Tradicionalno trubači nastupaju u narodnim nošnjama kraja iz kojih dolaze, pa su tako za nošnje Zapadne Srbije koju oblače članovi njegovog ansambla, plaćali od 100 do 200 evra za košulju, jelek i opanke. Postoje, tvrdi, i opanci od 200 evra, sa kljunom od deblje kože koji se mogu nositi i više sezona.
I na kraju ono bez čega nijedan trubački orkestar ne može je prevozno sredstvo kojim odlaze na nastupe. Najčešće su to kombiji sa više sedišta koji služi i za prevoz instrumenata.