ZORAN NE PAMTI BOLJI KVALITET ŠLJIVE: Berba tek počela, on zadovoljan prinosom na svoja 3 hektara!

Srbija je treća u svetu po proizvodnji šljive, a peta po izvozu suve šljive. Najveće površine pod ovom voćnom kulturom se nalaze u Topličkom, Mačvanskom, Kolubarskom i Šumadijskom okrugu, a sorte koje su najzastupljenije kod nas su čačanska rana, čačanska lepotica, stenlej. Berba ranih sorti je nedavno počela, u nekim krajevima je i završena, ali da li su proizvođači zadovoljni otkupnom cenom?

Poljoprivrednik iz kragujevačkog sela Desimirovac Zoran Marković ističe da ne pamti bolji kvalitet šljive nego ove godine.

- Na površini od skoro tri hektara nalaze se sorte čačanska rana, čačanska lepotica, čačanska najbolja i stenlej. Najveća ulaganja su u zasadima čačanske lepotice, ali je stenlej najprinosnija - priča Marković i dodaje da su vremenski uslovi pogodovali blagovremenim tretiranjima.

- Nije bilo ni grada i mogu slobodno reći da je šljiva odličnog kvaliteta. Nikad bolja!

Ipak, nije zadovoljan otkupnom cenom u odnosu na kvalitet.

- Otkup čačanske rane je trajao svega četiri dana, a cena je bila između 60 i 80 dinara po kilogramu. Smatram da ovakav kvalitet zaslužuje višu otkupnu cenu - kaže ovaj proizvođač.

Površine pod šljivom sve veće

Savetodavac za voćarstvo i vinogradarstvo iz PSSS Kragujevac Biljana Milosavljević ističe da, uprkos niskoj ceni šljive, površine pod ovom voćnom vrstom su iz godine u godinu sve veće. Na području opština Knić, Rača, Kragujevac, Topola, Lapovo, Aranđelovac i Batočina na površini od skoro 10.000 hektara gaje se čačanske sorte, stenlej i druge.

- Činjenica je da proizvođači nisu zadovoljni otkupnom cenom, pogotovo što je pojedine krajeve ove godine pogodilo olujno nevreme praćeno gradom. Kvalitet šljive u tim krajevima je za 30 odsto lošiji nego prethodne godine. Plodovi su više na zemlji nego na stablu, a skoro 50 odsto odlazi na proizvodnju rakije - napominje ona.

Kako dodaje, trenutna otkupna cena za ranu šljivu je 50 dinara po kilogramu, dok je suva šljiva bez koštica 350 dinara. Poljoprivredni proizvođači, kaže, trude se da blagovremeno istretiraju i redovno obrađuju voćnjake, ali se na vremenske uslove, na žalost, ne može uticati.

Čačanska rana u rakiju

Situacija sa čačanskom ranom u prokupačkoj opštini je potpuno drugačija, jer za ovu sortu šljive nema otkupa. Proizvođači je nemaju gde, osim za rakiju. Domaćica iz prokupačkog sela Vodice Gordana Jović ističe da je kvalitet čačanske rane na visokom nivou u ovom kraju, ali je problem što je niko ne otkupljuje.

- Ovih dana sakupljamo plodove koji sami padnu, pa ćemo od njih praviti rakiju. Žalosno je da ovakva šljiva nema cenu. Poslednje tretiranje preparatima bilo je još u precvetavaju, ali je bez obzira na to plod zdrav, a prinos zadovoljavajući. Vreme je pogodovalo razvoju šljive, ali uzalud kad nema otkupa - kaže ona.

Kako dalje napominje, u toku je i berba ruske džanarike, ni malo zahtevne voćke čija je otkupna cena u prokupačkom kraju 15 dinara po kilogramu.

- Ona je rodila i prerodila. Ne možemo biti nezadovoljni rodom i kvalitetom kada su ulaganja za ovu šljivu zaista minimalna. Sve grane su savijene do zemlje, a mnoge i polomljene pod težinom roda.

Ona kaže da ne plaćaju radnike.

- Beremo na ceradama i odlažemo u plastične džakove. Ne isplati se plaćati radnicima dnevnice, već berbu obavljamo sami - zaključuje ona.

biznis.kurir.rs/Agroklub