"Narod neće da radi... Sve se može stići kad se hoće, ali neće da rade... Kaže, nemaju računa! Ima računa, samo treba da se radi... Eto, ja idem i na posao, pa sve stignem... Evo sad sam uzeo godišnji, 12 dana, ljudi uzmu odmor, odu na more, a ja umaline - kaže mladi Irfan Omerčević (23) iz Fojnice koji dodaje da to svojih malina što ima, pobere sam.
Svako jutro, umesto da se na godišnjem naspava i odmori, on potegne u selo, u maline... Nudili su mu i da proda zemlju, ali nije hteo.
Kaže i da će taman za ovaj godišnji da obere maline ali i da skokne do mora, da se malo odmori.
- I kad dođem s posla ja berem... Šta ću kad svaki dan neki kupac prolazi... 5 gajbi, 5 gajbi... Da mu pomogne, veli nema nikog, a danas ni za pare ne možeš da nađeš a kamoli ovako... Drugo, svako ima tih malina pa radi svoje - veli 23-godišnjak iz Bosne i dodaje: Svako se bori za sebe.
- Evo dole jedan komšija, ljudi mu zavide što ima, što radi, a to narod ne voli, ne ceni. Ja nisam zavidan, ja volim kad ljudi rade, imaju - kaže Irfan.
- Svi bi kad bi neko za njega radio.... Treba ustat’, pa radit’, sedi na balkonu pa veli vidi budale što radi, a on nema marke u džepu... Sede u hladu a nemaju ništa u životu, ništa nisu stvorili, dodaje mladić koji odgovara i na manje prijatno pitanje:
- Šta bi rekli tvoji vršnjaci... Jel bi rekli svaka ti čast ili vidi budale?
- Ima i jednih i drugih... Kad ih dovedem ovde na roštilj kažu što si lepo sredio, a kad treba brati maline, nema nikog! Prvi moj burazer...
- Zato ja poranim u 5 ujutru, popijem kaficu na balkonu, uzmem gajbe i u maline...., nije lako ali naberem po 25 gajbi. Kad upekne, kad se umorim, ja odem kući i legnem i sutra ujutru opet isto... Dosta naroda je ukinulo maline, ja nisam, ako ne bude išlo, onda ću krompir - kaže Irfan kome su svi govorili šta će ti to, kome ćeš to, ideš na posao...
- Samo da ti nemaš u džepu, kaže Irfan sećajući se kako su ga odgovarali da ne uspe. Na pitanje otkud mu tolika energija, on veli da stiže sve i da ima vremena za sve. I za posao, i za maline a nađe i vremena da ode na bazen, na piće, malo će i na more.
Ispričao je i kako je pre neki dan nekom čoveku trebalo da se iskopa 200 metara kanala za šlauf (cevi za vodu) i da se zatrpa...
- Koliko je para? Kaže, 600 maraka (300 evra)! Pa hoću i to. Dva dana išao, kopao, uzeo 600 maraka. Pa, đe ima to 600 maraka za dva dana? U mene to cela plata, a ja za dva dana zaradio! Sve se more kad se hoće... Neko bi rekao, neću ja... Neka ti kopa ko hoće... Ako imam vremena, idem i da kosim i da kopam...Mimo posla, mimo plate, uvek treba para. Moraš hiljadu poslova da radiš da bi nešto imao, da bi nešto stekao. Da ne radim na dnevnicu, ne bih ništa imao - kaže Irfan kome ništa nije mrsko.
- Što neće drugi? Neće, što im je mrsko - odgovara on kao iz topa. Ima ko da radi, ali omladina neće a nema ništa, ima samo marku i po u džepu. Ustani pa radi, ja ustajem u 5 a on spava do 11.
- Nikad ne bih prodao ovu lepotu - veli on dodajući i da je sebi napravio brvnaru, "hladnjak" da se malo odmori i rashladi, sve je sam sazidao, podigao, može tu i da odspava, a do pre dve godine tu je bila samo jedna obična klupa. Fali, veli, samo šporet i vodu da dovede.
Radi, kaže, odmalena a ima i dva brata koje zemlja uopšte ne zanima. Odrastao je bez roditelja a dodaje da će ići i u borovnice.
- Sad se pare uzimaju ko zna, đe ćeš zaraditi u jesen, kaže i dodaje da mu na pamet ne pada da ide u Nemačku.
Kurir.rs/SĐP/Youtube Alen Avdić