NA STEFANOVOJ FARMI IMA 5.000 SVINJA I SAMO PETORO RADNIKA: Evo kako mu polazi za rukom - Ovo je njegova tajna poslovnog uspeha
U Srbiji se u ovom momentu rodila jedna ozbiljna porodična priča, sa jasnim ciljem i zadatkom, koja je počela pre četiri godine, kada je Stefan Radović iz Beograda uz pomoć rodbine kupio prvo tovnu farmu, da bi na početku držali samo tovljenike, a kasnije se posao znatno proširio. Imao je na umu pokretanje farme za uzgoj svinja.
Kupili su farmu od nekadašnjeg Mesoprodukta u Rumi.
- Ta farma je imala kapacitet od 400-500 krmača, pa smo renovirali, odnosno adaptirali kako bismo povećali kapacitet na hiljadu. Sada radimo sa 1.000 krmača i punimo svoje tovove, ne dokupljujemo prasad i samo nešto minimalno što ne ide kod nas u tov, prodajemo - rekao je on dodajući da farma trenutno broji oko 5.000 prasadi i hiljadu krmača.
Na konto prasadi, dobili su oko 350 hektara državne zemlje, na kojoj uzgajaju pšenicu, suncokret i kukuruz. Genetiku su, kako kaže, uvezli iz Danske.
- To je najbolja genetika, od njih smo kupili i neraste. Što se hrane tiče, nju kupujemo gotovu. Imamo sopstvenu mešaonu, ali još nije aktivna i imamo je u planovima za budućnost. Kupujemo predstarter od 100 posto, a koristimo i starter i tov 1.
Kako priča, ovo je proizvodnja u kojoj nema puno razmišljanja, već je životinjama potrebno obezbediti tri najbitnije stvari - hranu, vodu i ventilaciju.
Objekti 'sami sebe održavaju'
Od šest objekata koje poseduju, tri su nova i ona zamenjuju radnike. Njegov plan je da se i ostali renoviraju, kako bi se ljudski rad sveo na minimum.
- Praktično, ubaciš svinje i možeš da ih zaključaš, pa da dođeš posle tri meseca da ih proveriš. Toliko ti objekti olakšavaju. Ima nekada posla, oko kontrole hranilica i slično, što i ja kao upravnik mogu da uradim vrlo brzo. Suština svega je da nije potreban veliki broj radnika - kaže ovaj mladi farmer.
Pored ventilacije, redovno se kontroliše i klima. Temperatura je uvek takva da najviše odgovara prasićima. I bašte mnogih kafića koriste sličan sistem, pa se i na taj način gledalo da životinjama bude što prijatnije dok tu borave.
- Kada je napolju 40 stepeni Celzijusa i kada uključim klimu, odnosno sistem sa vodenom parom, mogu da spustim temperaturu za 12 stepeni. Objekti poseduju i rešetkasti pod, tako da je rešeno i pitanje čišćenja.
Kroz automatizaciju, pojašnjava on, objekti sami sebe održavaju.
Borba protiv pošasti
Sve prepreke na ovom trnovitom putu proizvodnje su izbegli, pa se tako i sa afričkom kugom uspešno bore. Radović je lično odredio striktne mere i pravila, kojih se strogo pridržavaju.
- Osim mene i radnika, niko ne može da dođe na farmu i u kontakt sa životinjama. I kada kamioni dolaze, vozim ih u traktorskoj prikolici koju parkiram daleko od farme i deset po deset ih iznosim, kako bi sve bilo bezbedno. Trošim dosta dezinfekcije, prska se sve non stop, pa tako i traktori i druge mašine. Sve što je na farmi i što prolazi kroz nju, mora da prođe kroz barijeru i prskanje.
Kupili su i preradu mesa, ali ta ideja je još u realizaciji i u procesu je renoviranja. Glavni cilj mu je, kako kaže, da otvori sopstvene mesare i lokale.
biznis.kurir.rs/Agroklub