Oni ne pričaju samo o istoriji, arhitekturi, umetnosti ili geografiji nekog mesta, njihov posao je da boravak turistima učine zanimljivim, otkriju tajne poznate samo lokalcima, a za to vreme, dešava se, rešavaju i nepredviđene ili nimalo prijatne situacije.
Posao turističkog vodiča, iako važi za jedno od najlepših zanimanja, nije uvek ni lak, niti jednostavan. To, između ostalog, znači da ste spremni na posao bez radnog vremena, različite uslove rada, česta odsustva od kuće i da ćete najverovatnije biti frilenseri.
Kako do licence
Ali pre svega toga, morate posedovati licencu. Svake godine, Ministarstvo turizma i omladine raspisuje konkurs sa detaljnim uputstvom na svom sajtu, koji obično počinje s jeseni, a završava se krajem aprila. Važno je prijaviti se što pre nakon objavljivanja, jer je broj onih koji će biti pozvani na testiranje ograničen.
Ukoliko ste bili dovoljno brzi, prvi deo ispita je psihološka procena koju obavlja Nacionalna služba za zapošljavanje. Sledeći koraci su polaganje stranog jezika, a zatim i šest teorijskih predmeta. Ako ih uspešno položite, do licence vas deli još praktični deo ispita.
Željko Petrović svoje turiste u Srbiji dočekuje u narodnoj nošnji i sa rakijom.
U Srbiji ima 1.594 licenciranih vodiča
Prema podacima Ministarstva turizma i omladine, koji su dostpuni na njihovom zvaničnom sajtu, u Srbiji trenutno ima 1.594 licenciranih vodiča.
Željko Petrović je jedan od najtraženijih vodiča u Beogradu. Ovaj geograf po formalnom obrazovanju još tokom studiranja je shvatio da mu neće biti lako da nađe posao u struci, pa je odlučio da ljubav prema putovanjima i svojoj zemlji spoji u jedno. Licencu je stekao neposredno pre dobijanja fakultetske diplome, a njegova avantura traje skoro četrnaest godina.
– Kada dobiješ licencu prepušten si samom sebi. Kucaš na vrata turističkih agencija odnosno šalješ svoj CV. Mahom ljudi počinju sa školskim eksurzijama po zemlji, što je bio i moj slučaj, pa se krene malo van zemlje. Možete biti i predstavnik agencije koji celu sezonu od nekoliko meseci provede na određenoj destinaciji. A možete i od starta da počnete da pravite neku svoju priču kao preduzetnik, osmislite neku novu ideju – kaže Željko za Infostud.
U ovom poslu si i pripovedač i animator
Njegove ture po gradu prepoznaćete lako. Obučen je u srpsku narodnu nošnju, a svoje goste na kraju obilazaka često počasti porodičnom rakijom.
– Reakcija turista je uvek sjajna. Naša nošnja je od prirodnih materijala, od lana, pamuka, vune i jako je prijatna. Opanci možda ne izgledaju tako, ali verujte mi, udobniji su mi od patika. Svakako ne bih hodao u nečemu neudobnom ceo dan – sa osmehom priča.
Da biste uspeli u ovom poslu, on dodaje, neophodan je posvećen i konstantan rad.
– Kvalitet usluge po meni treba da bude zvezda vodilja. Nikad ne treba razmišljati o gostu na način da je on sada tu i da se možda neće vraćati ponovo u zemlju. Možda i neće, ali on ima toliki potencijal da preporuči ko zna kolikom broju ljudi i destinaciju i vodiča i atrakcije. I tako treba prilaziti svakom gostu. Ovo nije klasičan rad sa ljudima kao u nekim drugim profesijama, jer ti si ovde i pripovedač i animator. Neophodno je obrazovanje i dosta interesantnih informacija, ali i biti na usluzi svakom gostu, a pritom nema svako od njih ista očekivanja – smatra naš sagovornik.
Željko kaže da se svakom gostu treba jednako posvetiti i da je to suština turizma
Iako u ovom poslu zarade nisu male, mali je broj vodiča koji su zaposleni u turističkim agencijama za stalno. Uglavnom su angažovani preko Ugovora o delu ili otvoraju svoje preduzeničke radnje.
– Tačno je da naše dnevnice nisu male, ali nama niko ne garantauje koliko ćemo zaraditi jer mahom ne radimo za fiksne plate. Mi preduzetnici imamo fiksni porez i zdravstveno i penziono i prvo treba da zaradimo za to, a tek onda novac od kojeg živimo. Ono na šta morate biti spremni je da na početku niko ne može da vam obeća da će biti dovoljno angažovanja da biste zaradili mesečnu platu, već se to sve polako stvara – kaže Željko.
Ako biste njegov rad pretvorili u brojke, to bi za sada izledalo ovako, 75.000 turista iz više od 120 zemalja i skoro 4.000 tura. Ona sa kojom je oborio rekod u broju gostiju koje je prošetao ulicama prestonice je 150.
– Puno puta sam vodio i privatnu turu za jedno ili dvoje ljudi. Nema razlike, svaki gost je u mojim očima isti i sve je to turizam – zaključuje on.
Šetnja kroz grad Romula i Rema
A već bezmalo 30 godina, Stevan Ubović dočekuje naše turiste u “Večnom gradu”. Zanimljivo je da je u Rim otišao “na kratko” ne bi li naučio jezik, a u trenutku kada je trebalo da odluči da li će u njemu ostati da živi, u Srbiji je već bio zaposlen kao novinar RTS-a, na Beogradskoj hronici. Da nije pogrešio što je ostao, govori i činjenica da putnici po povratku iz glavnog grada Italije umesto da pričaju o Rimu, pričaju o njemu.
Stevan Ubović već 30 godina dočekuje naše turiste u Rimu
– Ne možete ovaj posao da radite ako ne volite ljude. Dobar vodič, kao i na primer dobar lekar mora da bude pre svega dobar čovek, predusretljiv, srdačan i empatičan. Da taj svoj posao ne doživalja kao servis. Mislim da ljudi prepoznaju kad nešto odrađujete. Gostima treba da stvorite osećaj da su u sigurnim rukama i da posao radite s ljubavlju – smatra Stevan.
Za naše turiste kaže da su znatiželjni, obrazovani i informisani.
– To je taj slovenski duh koji je pun znanja. Za razliku od Amerikanaca kojima je dovoljno da pokažete gde je živela Sofija Loren, naše turiste zanima i kako se živi u Rimu, čime se ljudi bave, kolike su im plate, sve ono što čini svakodnevni život. Često se raspitaju gde mogu otići van Rima – kaže Stevan za Infostud.
Međutim, iako turisti sa oduševljenjem obilaze kulturno – istorijske lepote ovog grada, vodičima nije nimalo lako da rade u jednom od najposećenijih gradova Evrope.
Stevan Ubović, jedinstveni vodić, koji će da vam na najlepši način dočara duh Rima i Italije
– Pre kovida, tokom 2019. godine, u Koloseum je ušlo 8 miliona ljudi. Prošle godine, Koloseum je posetilo 12 miliona. To je drugo mesto na svetu, posle Kineskog zida, po posećenosti. Takođe od 18 do 20 hiljada ljudi dnevno ulazi u Vatikan. Verujte, to su reke ljudi. Tolika je gužva da nekad ture traju samo po sat i po vremena jer se svi sudaramo – priča Stevan.
On nam objašnjava da su od januara ove godine pooštreni i kriterijumi za dobijanje značke, odnosno vodič mora da poseduje fakultetsku diplomu i da govori dva jezika. Jedan nivoa C1, a drugi na nivou B1.
Ipak, kaže da nema lepšeg osećaja od onog kad svrati u Beograd, a na ulici ga prepozna neko od putnika.
– Ovaj posao je nešto između duhovnog i materijalong. Najveća satisfakcija mi je to što već dugi niz godina uspevam da svom narodu dočaram pravi duh Rima i Italije i njihovu kulturu – zaključuje Stevan.
Kurir.rs/Infostud/Prenela S.Č.