Pronaći vodoinstalatera, keramičara, molera, krojača sve je veći problem na tržištu Srbije. Odlazak majstora u inostranstvo i sve manji broj mladih koji se odlučuju da se školuju za ove poslove doveo je do nedostataka zanatlija u Srbiji.
Stoga, rast plata na poslovima u ovim delatnostima, koje su i više nego dobre za srpske uslove, ne čudi. Među onima koji mogu da zarade i par stotina hiljada dinara mesečno su i buregdžije, ali poslodavci teško pronalaze one koji umeju i žele da se bave time.
Preko platforme Infostud u proteklih godinu dana bilo je osam oglasa u kojima su se tražile buregdžije, a kada se u obzir uzmu i početnici i majstori sa iskustvom, prosečna plata koja je nuđena bila je 1.000 evra. Ovo je samo deo ponuda za ovaj posao jer brojne pekare i buregdžinice buduće zaposlene traže oglašavanjem na drugi način ili preko preporuka.
Miloš Turinski iz Infostuda za N1 navodi da je najvišu platu majstoru ovog zanata preko platforme Infostud nudila jedna novosadska pekara. Uz uslov da se uz prijavu pošalje snimak rada, ova pekara je nudila zaradu od čak 200.000 dinara.
Da plate buregdžijama idu i do 200.000 dinara, potvrđuje i Svetlana Radaković iz jedne od najpoznatijih pančevačkih buregdžinica Stankoski.
- I to za 22 radna dana na mesečnom nivou, koje podrazumevaju osam sati rada. Na to treba da se doda i ono što se uplaćuje državi za penziono i zdravstveno osiguranje, što znači da je to stvarno jedna dobra plata, pogotovo za Srbiju, i više nego dobra - kaže ona i dodaje da jedan buregdžija može da napravi oko 60 tepsija bureka za radno vreme.
Mladi ne žele da uče zanat, a majstori odlaze u inostranstvo
Uprkos visokim platama, majstora ovog zanata teško je naći, a Turinski za portal N1 navodi da nije neobično i da buregdžije rade u dve ili više pekara.
Svetlana Radaković, nekada Stankoski, ističe da postoji više razloga zbog čega je nedostatak buregdžija na tržištu.
- Majstore za burek jako je teško naći, jer ih nema na tržištu. Mi smo tražili i još uvek ih tražimo, ali zahvaljujući tome što radimo u okviru porodice trenutno ne zavisimo od ponude na tržištu rada. Odlaze ljudi u inostranstvo iako su kod nas plate veće nego što se nude na zapadu za taj profil zanimanja - kaže ona.
Dodaje i da mladi ne žele da uče taj zanat, kao i da je potrebno dosta truda i vremena da bi se od početnika napravio vrhunski buregdžija.
- Da bi od jednog početnika stvorili vrhunskog majstora, koji potom može da pravi vrhunski proizvod, potrebno je sigurno tri do pet godina. Neko je prosto talentovan za to, ima dara, kao što je potrebno za sve poslove, posebno što je to zanat za koji je potrebna neka veština, dar. Sa druge strane neko to nikad ne može da usadi u svoje ruke. Finese su u pitanju, ali za vrhunskog majstora sigurno je potrebno tri do pet godina da sam sebe nadogradi - kaže Radaković.
Nju je pre 12 godina u posao uveo otac, koji ju je naučio zanatu. I on je godinama ranije zanat naučio od svog oca. Radaković navodi da uz veštinu koju je potrebno naučiti, posao buregdžije nije nimalo lak ni fizički.
- Kreće da se uči tako što se baca mokra krpa iznad glave, da bi to letelo tri metra i bilo tanko. To je težak posao, ima i težih naravno, ali to je stajanje osam sati u mestu. Ljudima to bude teško, možda može neko da izdrži 5-10 godina, ali opet kad uđu u neke godine, naporno im je - kaže Radaković.
To što je posao buregdžije izuzetno fizički naporan, verovatno je jedan od razloga što u ovom poslu ima izuzetno malo žena.
- Jedina žena koju ja znam da je vrhunski majstor za burek je moja strina koja se nikada nije time bavila, ali je naučila od svog oca koji je držao pekaru pre 50 godina. Praviti pite je nešto drugo, ali ovo je ženama izuzetno teško - kaže Svetlana.
BiznisKurir/N1