Tržište Evrope preplavljeno je falsifikatima meda, a zavisno od države do države oni čine od 46 do čak 88 procenata meda u prodaji!
Ovo alarmanto upozorenje izdao je Evropski pčelarski savez povodom Svetskog dana pčela, 20. maja, a u njemu se navodi da se on slavi u "najteže vreme za pčelarstvo u ovom veku".
- Tržište meda je preplavljeno falsifikatima od 46% do 88%, zavisno od države do države Evrope. Potrošači imaju sve ređu priliku da dođu do pravog meda, a pčelari sve manje mogućnosti da zbog takve nelojalne konkurencije plasiraju dobijene pčelinje proizvode. U nekim regionima pčelari već masovno napuštaju pčelarstvo zbog neizdržljive finansijske situacije. Plašimo se da to ne postane sveopšti trend ako se trenutno stanje hitno ne promeni. Odustajanje pčelara od gajenja pčela vodi u nesagledive štete po prinose u poljoprivredi! Jer, bez pčelara nema pčela! Zbog klimatskih promena pčele samostalno ne mogu opstati - piše u sopštenju objavljenom na sajtu Evropskog pčelarskog saveza.
Falsifikovani med je samo šećer
Iz ovog saveza upozoravaju da mora hitno da se radi na uklanjanju falsifikata meda sa tržišta.
- Potrošačima meda se mora obezbediti pravi pčelinji med sa svim benefitima koje sa sobom nosi za vitalnost i zdravlje ljudi. Falsifikati su samo šećer i ništa drugo, čak u sebi mogu imati štetne materije po zdravlje - naglašavaju u Evrospkom pčelarskom savezu.
Takođe ističu da potrošači imaju najveću garanciju kvaliteta kada kupuju med direktno od pčelara u njihovom kraju, a ako ga kupuju u prodavnici, treba da obrate pažnju na zemlju porekla.
Da se Srbija nalazi u grupi zemalja sa najvećim procentom lažnog meda na tržištu, tvrdi za Kurir Dr Rodoljub Živadinović, predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS).
- Do pre par godina, pčelarstvu su cvetale ruže. Na žalost, latice su opale, ostalo je samo trnje, i to zbog sve više falsifikata na tržištu, koje nijedna država za sada ne suzbija kako treba, pa ni Evropska unija. U Srbiji po poslednjem istraživanju ima 88 procenata falsifikata meda i to u velikim marketima. Od 25 uzoraka meda iz sedam velikih marketa, analizu su prošla samo tri - naglašava Živadinović.
Deca u vrtićima jedu lažni med
Živadinović poziva potrošače da do daljeg kupuju samo medove koji su prošli analizu pokreta potrošača.
- Takođe pre kupovine da pretraže internet i pronađu tekstove o firmi od koje žele da kupe med, te da ne kupuju od firmi koje su makar jednom uhvaćene na delu da falsifikuju med. Pošto nam deca u vrtićima masovno jedu falsifikovani med, pozivam i uprave vrtića da naprave tendersku partiju samo za med, da ga izdvoje iz ostale hrane, kako bi i pravi med dobio šansu na tenderu, jer je sada izuzetno retko dobija - apeluje Živadinović.