MARKETI PUNI LAŽNOG MEDA, A JEDU GA I DECA U VRTIĆIMA! Evropski pčelarski savez upozorio "na tržištu od 46 do 88% meda falsifikat"

EPA/ Georgi Licovski

Tržište Evrope preplavljeno je falsifikatima meda, a zavisno od države do države oni čine od 46 do čak 88 procenata meda u prodaji!

Ovo alarmanto upozorenje izdao je Evropski pčelarski savez povodom Svetskog dana pčela, 20. maja, a u njemu se navodi da se on slavi u "najteže vreme za pčelarstvo u ovom veku".

- Tržište meda je preplavljeno falsifikatima od 46% do 88%, zavisno od države do države Evrope. Potrošači imaju sve ređu priliku da dođu do pravog meda, a pčelari sve manje mogućnosti da zbog takve nelojalne konkurencije plasiraju dobijene pčelinje proizvode. U nekim regionima pčelari već masovno napuštaju pčelarstvo zbog neizdržljive finansijske situacije. Plašimo se da to ne postane sveopšti trend ako se trenutno stanje hitno ne promeni. Odustajanje pčelara od gajenja pčela vodi u nesagledive štete po prinose u poljoprivredi! Jer, bez pčelara nema pčela! Zbog klimatskih promena pčele samostalno ne mogu opstati - piše u sopštenju objavljenom na sajtu Evropskog pčelarskog saveza.

foto: Privatna Arhiva

Falsifikovani med je samo šećer

Iz ovog saveza upozoravaju da mora hitno da se radi na uklanjanju falsifikata meda sa tržišta.

- Potrošačima meda se mora obezbediti pravi pčelinji med sa svim benefitima koje sa sobom nosi za vitalnost i zdravlje ljudi. Falsifikati su samo šećer i ništa drugo, čak u sebi mogu imati štetne materije po zdravlje - naglašavaju u Evrospkom pčelarskom savezu.

VEGANSKI MED JE NAROČITO OPASAN

Na sajtu Evropskog pčelarskog saveza piše da lažni med može da sadrži više štetnih materija opasnih po zdravlje ljudi.

- Falsifikovani med može da sadrži čak i natrijum hidroksid (kaustičnu sodu), veštačke enzime (koji se takođe dodaju u tzv. veganski "med" koji zapravo ne postoji, jer nema meda bez pčela), veštačke arome, veštačke boje i šećeri niskog kvaliteta, koji se dodaju prilikom falsifikovanja i mogu predstavljati rizik po zdravlje ljudi. U takvom lažnom medu nema ni najmanje biološke vrednosti koju pčelinji med pruža ljudskom organizmu - piše na sajtu Evropskog pčelarskog saveza.

Takođe ističu da potrošači imaju najveću garanciju kvaliteta kada kupuju med direktno od pčelara u njihovom kraju, a ako ga kupuju u prodavnici, treba da obrate pažnju na zemlju porekla.

CENE MEDA U SRBIJI

  • 1,400 dinara košta tegla od 950 gr bagremovog meda
  • 1,400 do 1.700 dinara košta tegla od 950 gr livadskog meda
  • 950 do 1.100 dinara košta tegla od 950 grama cvetnog meda u marketima
  • 1.800 dinara košta tegla saća u medu
  • 350 dinara košta 20 ml 20 % propolis kapi
  • 350 dinara košta 100 grama voska

Da se Srbija nalazi u grupi zemalja sa najvećim procentom lažnog meda na tržištu, tvrdi za Kurir Dr Rodoljub Živadinović, predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS).

- Do pre par godina, pčelarstvu su cvetale ruže. Na žalost, latice su opale, ostalo je samo trnje, i to zbog sve više falsifikata na tržištu, koje nijedna država za sada ne suzbija kako treba, pa ni Evropska unija. U Srbiji po poslednjem istraživanju ima 88 procenata falsifikata meda i to u velikim marketima. Od 25 uzoraka meda iz sedam velikih marketa, analizu su prošla samo tri - naglašava Živadinović.

BROJKE

  • 50% uvezenog meda u Evropi je falsifikat
  • 4,5 evra/kg je prosečna veleprodajna cena bagremovog meda u Srbiji
  • 3 evra/kg je prosečna veleprodajna cena livadskog meda u Srbiji
  • 3,15 evra/kg je prosečna veleprodajna cena lipovog meda u Srbiji

Deca u vrtićima jedu lažni med

Živadinović poziva potrošače da do daljeg kupuju samo medove koji su prošli analizu pokreta potrošača.

foto: Savez pčelarskih organizacija Srbije

- Takođe pre kupovine da pretraže internet i pronađu tekstove o firmi od koje žele da kupe med, te da ne kupuju od firmi koje su makar jednom uhvaćene na delu da falsifikuju med. Pošto nam deca u vrtićima masovno jedu falsifikovani med, pozivam i uprave vrtića da naprave tendersku partiju samo za med, da ga izdvoje iz ostale hrane, kako bi i pravi med dobio šansu na tenderu, jer je sada izuzetno retko dobija - apeluje Živadinović.