Zaposlenom u jednoj firmi u Beogradu redovno i uredno je isplaćivana plata na račun, međutim zdravstvena knjižica mu u nekoliko navrata nije bila overena.
Kako je ispričao to mu je probudilo sumnju da nešto nije u redu i kad je otišao u Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO fond) rečeno mu je da ne može odmah da sazna da li su mu uplaćivani doprinosi.
- Pomenuti problem se dešavao tokom 2021. i 2022. godine. U PIO fondu su mi tad rekli da doprinose za 2022. godine mogu da proverim tek u aprilu ili maju 2023. Dali su mi objašnjenje koje nisam najbolje razumeo, pa ga ne bih iznosio kako ne bih pogrešno preneo. Tad su mi rekli i da odem u Poresku da bih odmah proverio da li mi je uplaćen staž što sam i učinio. U Poreskoj su mi rekli da oni te podatke ne mogu da mi daju, već da se obratim poslodavcu da mi pokaže dokaz da mi je uplatio doprinose. Naravno da sam strahovao da to uradim kako ne bih ostao bez posla - kazao je.
Dodao je da je ubrzo počeo da radi u drugoj firmi i da je 2023. godine otišao u PIO fond da proveri da li mu je isplaćen staž. Saznao je da mu nisu uplatili četiri meseca u 2022. odnosno onoliko, od pet, koliko je u toj firmi bio zaposlen tokom pomenute godine. Ponovio je da je platu redovno primao na račun i da je zbog toga bio siguran da doprinosi moraju da mu budu isplaćeni.
- Nije mi jasno kako je moglo da se desi da poslodavac uplaćuje platu na račun a da ne izmiri obaveze prema državi koje su zakonom regulisane. Inače, ta firma je sad pod blokadom - rekao je zaposleni.
Šta kažu iz PIO fonda?
Iz PIO fonda su objasnili da bi osiguranik pre svega trebalo da se obrati poslodavcu kod koga je radio u periodu za koji nisu plaćeni doprinosi. Naveli su i da može da se dogodi da je poslodavac uredno izmirio doprinose ali da za to nije dostavio dokaze te da tih podataka nema u matičnoj evidenciji osiguranika.
- Važno je napomenuti i da se podaci o stažu navršenom u toku godine preuzimaju posredstvom Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja tek naredne godine. Može da se dogodi i da se prilikom preuzimanja uoči neki nedostatak, pa da se od poslodavca traži korekcija, što dodatno može da odloži registrovanje podataka - objasnili su iz PIO fonda.
Napomenuli su da radi provere uplate doprinosa u tekućoj godini, osiguranik treba da se obrati nadležnoj filijali Poreske uprave, jer se pojedinačne mesečne uplate doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje ne registruju u matičnoj evidenciji Fonda i ne vide se u listingu.
- Ako poslodavac zaista nije platio doprinose, zaposleni može tražiti da mu izmiri ove obaveze. Napominjemo da je trajna zakonska obaveza poslodavca da uplati doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje za sve zaposlene i za sve periode. Ukoliko poslodavac i nakon toga neće da plati doprinose, zaposleni se mora obratiti Poreskoj upravi, pod čijom ingerencijom je naplata doprinosa, kako bi poreska inspekcija sprovela svoje kontrolne procedure i naložila poslodavcu izmirenje obaveza po doprinosima za penzijsko i invalidsko osiguranje. Zaposleni se može obratiti i inspekciji rada u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i, na kraju, sudu, da bi ostvario svoja prava iz radnog odnosa - zaključili su iz Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje.
Ako poslodavac ne isplati zaradu do poslednjeg dana u tekućem mesecu za prethodni mesec, dužan je da najkasnije do tog roka obračuna i uplati doprinose za prethodni mesec na najnižu mesečnu osnovicu doprinosa. Pre isplate zarade, kao i pre svakog plaćanja doprinosa za obavezno socijalno osiguranje kada se ti doprinosi plaćaju bez isplate zarade, poslodavac je dužan da Poreskoj upravi podnese Poresku prijavu na obrascu PPP PD, koja sadrži pojedinačne podatke o obračunatom porezu i doprinosima za svakog zaposlenog.
U slučaju kada poslodavac ne obračuna i ne uplati doprinose do kraja meseca za prethodni mesec, Poreska uprava, po službenoj dužnosti, a na osnovu raspoloživih podataka, obračunava doprinose u ime i za račun poslodavca, odnosno po službenoj dužnosti podnosi poresku prijavu za sva lica za koje poreska prijava nije podneta od strane poslodavca - navedeno je iz Poreske uprave.
Sva fizička lica, u cilju provere podataka o obračunatim i uplaćenim doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, mogu da se obrate Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja koji vodi evidenciju o osnovicama doprinosa i uplaćenim doprinosima u periodima na koje se uplate odnose.
U vezi sa neobračunatim i neuplaćenim doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, fizička lica mogu da izvrše prijavu poslodavca tako što će se pisanim putem obratiti nadležnoj filijali Poreske uprave, prema sedištu poslodavca i preko Kontakt centra Poreske uprave Republike Srbije.
Knjigovođa objasnio na koji način poslodavac može da uplati platu a da ne plati doprinose
Knjigovođa koji je insistirao da ostane anoniman je objasnio na koji način je poslodavac mogao da isplati plate radniku na račun a da ne uplati doprinose.
- Kad treba da se isplate plate, poslodavci dobijaju BOP od Poreske uprave kako bi pre toga uplatili doprinose. Poslodavac to može da iskoristi tako što će jedan BOP koristiti više puta za više isplata, odnosno da isplati više zarada nego što na prijavi ima radnika - kazao je za knjigovođa za naš portal.
Goran Pećanac iz Sindikata radnika Srbije naveo je da su poslodavci dužni da radnicima isplaćuju zaradu i doprinose ali da se češće dešava da radnicima ne isplaćuju zarade nego doprinose.
- Poreska uprava kontroliše da li se uplaćuju doprinosi i u novije vreme teško je da poslodavci izbegnu tu zakonsku obavezu. Zaposleni nakon isplate zarade u roku od tri dana po zakonu treba da dobije obračunski listić u kome su navedeni svi podaci, broj radnih sati, bruto zarada, neto zarada, porezi, doprinosi, neoporezivi deo, prevoz, topli obrok, rad na državni praznik, stimulacije, destimulacije i tako dalje - kazao je sagovornik.
Prema njegovim rečima, zaposleni u Srbiji imaju brojne probleme.
- Mnogi poslodavci ne isplaćuju zarade, redovno kasne i zaposlene dovode u veoma težak položaj gde oni mogu da se obrate inspekciji i sudu ali to je veoma dug i neizvestan put. Oko 400.000 zaposlenih u Srbiji prima minimalnu zaradu. Mnogi poslodavci isplaćuju deo zarade u kešu i time prave dvostruku štetu. Umanjuju zaposlenom osnovu za penziju a državi ne plaćaju poreze i doprinose - istakao je Pećanac.
Dodao je i da mnogi poslodavci minimalnu zaradu računaju od meseca do meseca tako što broj sati množe sa 271 dinara koliko je trenutno minimalna zarada po radnom satu.
(Kurir.rs/MONDO)