Pekari visoke marže na svojim proizvodima pravdaju ucenama trgovaca i gubicima na povraćaju neprodate robe, pa smo odlučili da poroverimo šta se dešava sa hlebom i pecivima koji na kraju dana ne nađu kupca.
Da li bajati hleb završi na đubrištu ili ga pekari, kojima se vraća neprodata roba iz marketa i drugih prodajnih objekata, koriste za nešto drugo.
Zoran Pralica, predsednik Unije pekara Srbije kaže za Kurir da se samo mali deo bajatog hleba koristi za proizvodnju prezli, dok se ostatak baca ili prodaje stočarima za ishranu stoke.
- Sav neprodati hleb i peciva idu na teret proizvođača. Određeni deo povraćaja hleba možete da pretvorite u prezle, a ostalo bacite. Ukoliko imate kontakte onda ga po niskim cenama prodajete za ishranu životinja. U 90 procenata se nađe ko će to da kupi, ali to su toliko male cene da je bukvalno kao da ste ga bacili - objašnjava Pralica.
On dodaje da je bolje dati stari hleb i besplatno stočarima nego imati dodatne troškove za njegovo odnošenje u smeće.
- Dovoljno je da vam neko dođe da uzme vraćeni hleb da vi ne bi trošili sredstva za njegovo bacanje. Hleb se daje za ishranu stoke, a peciva poput kroasana su škart i to se baca na đubre - kaže Pralica.
Kako ne bi i od neprodatog hleba i peciva izvukli kakvu takvu korist pojedini pekari su se dosetili da na svu neprodatu robu sat ili dva pre zatvaranja radnje spuste cene za 50 odsto.
Mnoge njihove siromašnije mušterije to i te kako korise i namire se bajatim hlebom za naredni dan.
A treba napomenuti da je, prema mišljenju pojedinih nutricionista, bajati hleb zdraviji za ishranu od svežeg.