Pošto je u mesecu martubitkoin nekoliko puta obarao rekord po visini vrednosti, pitanje je koliko se puta takav scenario može ponoviti i ubuduće, ali i koliko se tome mogu nadati naši građani, tj. da li i na koji način koriste potencijale kriptorudarenja.
Prof. dr Nikola Stakić sa Poslovnog fakulteta u Beogradu Univerziteta Singidunum kaže da se s obzirom na oscilacije bitkoina vrlo teško može prognozirati njegov cenovni opseg u narednom periodu.
- Ono što je sigurno jeste činjenica da se značajno povećao obim trgovine, zahvaljujući pre svega uspostavljanju Bitkoin ETF, odnosno berzanskog investicionog fonda koji se zasniva na bitkoinu, što predstavlja revolucionarni korak u kontekstu njegovog legitimiteta. Uprkos nepoznanicama, mišljenja sam da je malo verovatno da će se cene vratiti na neke nivoe pre par godina. Naravno, to su vrlo nezahvalne prognoze i ne treba shvatiti to kao investicioni savet jer situacija na ovom tržištu može vrlo brzo da se preokrene – rekao je on za Kurir.
Navodi da se granice njegovog rasta stalno pomeraju i imajući u vidu da je vrlo veliki procenat bitkoina već u cirkulaciji, oko 93%, pretpostavke su da će na dugi rok biti veća tražnja za njim, uz istovremeno izraženu kratkoročnu oscilaciju.
- Bitkoin ne odbacuje nikakav kontinuirani prinos i nema inherentnu vrednost pa je vrlo teško odrediti i njegovu pravu unutrašnju vrednost. Faktori koji će sigurno uticati na njegov dalji tok jesu stepen prihvaćenosti među velikim igračima, odnosno institucionalnim investitorima, kao i regulatorni faktori od strane najvažnijih država koji se odnose na njegove funkcionalnosti u međunarodnom finansijskom poretku.
On dodaje da ne postoje precizne evidencije vezane za kriptorudarenje u Srbiji, ali veruje da se broj investitora u našoj zemlji kreće od više desetina hiljada, pa do 200.000 korisnika.
- To se odnosi na sve kriptovalute koji su u velikoj meri manjeg cenovnog ospega i pristupačnije su za fizička lica. Svakako, broj ljudi koji imaju Bitkoin u svom investicionom portfoliju je mnogo manji od toga. Funkcionalnosti kriptovaluta su uglavnom vezane za internacionalni kontekst imajući u vidu naš regulatorni okvir gde je moguće izvršavati menjačke poslove, ali bez funkcije krajnjeg prometnog sredstva tj. sredstva plaćanja – jasan je Stakić.
Takođe kaže da je veliki deo mlađe populacije kod nas upoznat sa ovim tržištem, ali da po njegovom mišljenju postoji bojazan pogrešne percepcije brzog i lakog bogaćenja na bazi česte trgovine.
- To može biti krajnje pogubno. S druge strane, sam proces prihvatanja će donekle pratiti i međunarodne trendove, istovremeno uvažavajući sve koristi i rizike od novih oblika aktive. Svakako, regulatorni pomaci postoje, iako često čujemo od strane kripto industrije da promene mogu biti brže i sveobuhvatnije, na bazi isksutva u drugim zemljama. Verujem da u našem slučaju regulator pažljivo analizira sve aspekte ove industrije i njen uticaj na sveukupnu stabilnost finansijskog sistema – zaključio je on.