Onima koji trenutno vagaju koji biznis da započnu neće mnogo biti od koristi podaci o tome koji su biznisi prošle godine najviše propadali, a koje firme su najčešće otvarane, pošto se radi o komapnijama iz identičnih oblasti poslovanja.
Očigledno je sve stvar tržišne utakmice u kojoj jednima pripadnu opanci, a drugima obojci. Podaci Agencije za privredne registre pokazuju da je u toku 2023. godine obrisano 8.476 privrednih društava, dok je istovremeno osnovano njih 9.600.
- Brisanje iz Registra privrednih subjekata može se izvršiti po četiri osnova: nakon sprovedenog postupka likvidacije ili prinudne likvidacije, nakon zaključenja stečajnog postupka, usled odluke ili prestanka postojanja osnivača predstavništva/ogranka stranog privrednog društva, usled statusne promene koja za posledicu ima brisanje nekog od učesnika iz Registra. Privredna društva ne navode razlog za brisanje iz registra - kažu u APR za Kurir.
Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku kaže za Kurir da je broj obrisanih i upisanih preduzeća u registar godinama "standardan".
- Jedan od razloga za česta zatvaranja/otvaranja je taj što zapravo mnogi koji već posluju preko nekog društva sa ograničenom odgovornošću koje ima finansijske poteškoće i preti mu neka blokada otvaraju i drugo "rezervno" d.o.o. preko koga mogu da posluju u slučaju blokade ili stečaja prvog d.o.o. Povišena inflacija po kojoj je Srbija na drugom mestu u Evropi posle Mađarske, kao i povećane kamate na kredite privredi koje su sa dva do pet odsto skočile na sedam do 13 odsto povećale su broj nelikvidnih firmi u Srbiji i mnogi nisu uspeli da održe poslovanje - ističe Rajić.
Prema njegovom mišlejnju godina koja je u toku će biti pogubna za još više preduzeća.
- Možemo da očekujemo da će se broj zatvorenih preduzetničkih radnji i društva sa ograničenom odgovornošću povećati tokom 2024. godine, jer privrednici većinom tvrde da će ova godina biti teška i puna izazova. U uslovima visoke inflacije i naraslog negativnog imidža Srbije u EU domaći privrednici su izgubili jedan deo poslova ili nisu dobili nove ugovore, a stabilno posluju samo oni koji su čvrsto vezani za velike zapadne sisteme ili kompanije, mada i kod njih to poslovanje zavisi od toga beleži li kompanija za koju su vezani povećanu ili smanjenu tražnju na evropskom i globalnom tržištu - objašnjava Rajić.