DIVLJAJU CENE HRANE U HRVATSKOJ! Krompir skuplji 35 odsto, šargarepa 50, luk 70, a kruške čak 120
Da su cene hrane u Hrvatskoj u prošloj godini rasle, nije nikakva novost. Državni zavod za statistiku u petak je objavio podatke o cenama u poljoprivredi u 2023. godini u Hrvatskoj iz kojih je vidno poskupljenje velike većine gotovo svih osnovnih poljoprivrednih proizvoda.
Tako su u grupi povrća porasle cene svih proizvoda, i to najmanje 10 odsto cene kupusa, salate i paprike, pa sve do 30 odsto, koliko je skuplji pasulj, krompir je skuplji 35 odsto, šargarepa 50 odsto, a neverovatnih 70 odsto skuplji je luk, kojem je cena s 0,36 evra po kilogramu u 2022. godini skočila na 0,60 evra.
U grupi voća, i to onog s najvećim udelom, jabuke su poskupele 10 odsto, s 0,44 evra na 0,48 evra po kilogramu, a mandarine su, doduše jedine pojeftinile 10 odsto, s 0,46 na 0,42 evra. Kruške su, pak, poskupele 120 odsto, s 0,52 na 1,15 evra po kilogramu. Poskupela je i živa stoka, perad i stočni proizvodi. Junad i telad za klanje skuplji su 10 do 12 odsto, svinje 23 odsto (cena je s 1,42 evra otišla na 1,74 evra po kg), pilići (s 1,17 na 1,39 evra po kg), sirovo mleko 20 odsto, a jaja 30 odsto.
Potvrda trendova
- To je samo potvrda trenda koji smo uočili protekle godine. Na to je, naravno, uticao ceo niz faktora, pri čemu treba imati na umu činjenicu da su do 2020. godine cene primarnih poljoprivrednih proizvoda u Hrvatskoj i Evropi uglavnom stagnirale i da se sve do postpandemijske nagle potražnje, odnosno invazije Rusije na Ukrajinu nije događalo ništa dramatično, a nakon toga se sve poremetilo, čime je označen kraj razdoblja niskih i padajućih cena. Treba reći da su na poskupljenja voća i povrća dodatno uticale suše - kaže hrvatski ekonomista Damir Novotni.
Potrošači u Hrvatskoj su, naravno, nezadovoljni poskupljenjima, ali u isto vreme nezadovoljstvo izražavaju i proizvođači - zbog pada cena svih žitarica i uljarica, a posebno kukuruza i pšenice, koji imaju najveći udeo u vrednosti žitarica. Cena kukuruza i suncokreta pala je za 45, a pšenice i uljane repice za 40 odsto.
Kad je reč o industrijskom bilju, valja istaći i da su porasle cene šećerne repe (10 posto) i duvana (30 posto). Proizvođačima su u prošloj godini bili i veći ulazni troškovi, jer su u odnosu na 2022. porasle cene gotovo svih proizvoda u grupi stočne hrane i većine proizvoda u grupi semena i sadnica.
Doduše, ta su poskupljenja u postotku znatno niža u odnosu na to koliko su poskupeli proizvodi za krajnjeg potrošača. Ipak, seljaci su nezadovoljni, na što su u ponedeljak protestom upozorili ratari s područja Đakova, odnosno Međimurja i Varaždina, koji su se jedini u Hrvatskoj barem na jedan dan simbolično pridružili velikim protestima poljoprivrednika širom Evropske unije.
Ove godine usporavanje rasta cena
- To su sve posledice postpandemijske nagle potražnje, rasta cena transporta i invazije na Ukrajinu, jer su 2022. godine, zbog straha da neće biti žitarica i uljarica, cene naglo porasle, a sada su u padu jer je puno pšenice iz Ukrajine završilo u Evropi na nezadovoljstvo evropskih farmera.
Odjednom žitarica ima previše. Ali pritom se zaboravlja da su farmeri godinama uživali velike subvencije pa su bili zadovoljni, ali nakon 2023. i promene politika EU kojima se smanjuje subvencija proizvodnje, a povećava za ulaganja u ruralni razvoj, oni smatraju da su uskraćeni za podršku.
- U Nemačkoj je tako najveći problem ukidanje subvencije za plavi dizel od 20 evrocenti, pri čemu farmeri nisu uspeli da podignu cene pšenice, kukuruza i soje zbog niskih cena iz Ukrajine, pa sada protestuju - kaže Novotni i dodaje kako je nemoguće prognozirati šta dolazi.
- U ovoj će godini usporavati rast cena hrane, ali ne znamo kakva će biti žetva. Trendove je nemoguće prognozirati jer je sve i dalje nestabilno. Hrvatska inače ima malo hrane, tačnije nemamo dovoljno voća, povrća i mesa, posebno u svetlu činjenice da nam svake godine dođe oko 20 miliona turista koji povećavaju potražnju, pa moramo uvoziti.
Pritom ne znamo ni kako će funkcionisati transporti. Uglavnom, puno je faktora koji utiču na cene hrane i zato se ne može ništa prognozirati - napominje Novotni.
Kurir.rs/Jutarnji list
