Razmišljajući da se ponovo oproba u poslovima u inostranstvu, jedan 29-godišnji Srbin ispričao je kako pre nekoliko meseci, trbuhom za kruhom otišao van svoje zemlje sa 100 evra u džepu, ali i zašto se u Srbiju vratio sa svega 20 evra.
U svojoj anonimnoj objavi na Reditu, momak je (29) objasnio da se pre par meseci zbog malih primanja u Srbiji odlučio za posao u Nemačkoj. Međutim, iako je na prvu sve izgledalo odlično, prepreke koje je imao na putu i samom poslu dovele su do toga da je menjajući par poslova u inostranstvu, u Srbiju došao s manje novca nego što je krenuo.
- Nakon pet i po godina rada za strane investitore jedne robovlasničke kompanije, gde za malu platu iscede iz tebe svaki atom snage, bez imalo napredovanja, rešim da dam otkaz i na preporuku kolege zapalim u inostranstvo. Završena gimnazija, pravni fakultet batalio, bez perspektive rekoh sebi da je vreme da promenim nešto u svom životu.
Kolega me povezao sa tim direktorom... ja se čuo sa njim, dogovorio dolazak, sve bilo ok. Trebalo je da se javim u Maribor u Sloveniji radi posla, i u Nemačkoj.
Sa 100 evra u džepu i jednom putnom torbom stigoh na adresu, da bi mi lik rekao da nije tu pa da dođem sledeće nedelje. Za svojih 29 godina, prvi put van Srbije, ni sam ne znam šta me snađe u tom momentu. Gde ću, šta ću, odem do obližnje pumpe. Skupio petlju i pitao svakog ko se zadesio tamo za bilo kakav posao. Posle par bezuspešnih pokušaja, pitam starijeg gospodina koji je sa par momaka pričao srpski. Gle čuda, uđemo u priču, nađe mi smeštaj i reče da dođem da radim kod njega sutradan", napisao je on dodavši da je na početku bio i više nego zadovoljan i da je od gazde dobio i koji evro dnevno više kako bi imao za hranu i smeštaj.
Vadi novčanik, ja očekujem platu, kad ono...
Međutim, nakon dva meseca u Sloveniji primetio je da senovac često čeka, a da obećani papiri nisu ni na vidiku. Zbog toga je novi posao ugovorio sa drugim lokalcem koji je šalje radnike za Nemačku. Tada prethodnom šefu najavljuje otkaz i obaveštava ga da želi da bude isplaćen.
- Ugovorim sve sa novim vlasnikom, dobijem kartu i radno odelo, ozbiljna priča, veća satnica posle mesec dana itd itd. Dignem ruke od dede, najavim da za koji dan putujem za Bohum, te mu rekoh da mi spremi lovu koju duguje. Tog dana me doveze na stanicu, da se pozdravimo, on vadi novčanik, ja se smeškam, očekujem tih 1.200 evra što mi ostade čisto, on mrtav 'ladan izvadi 100 evra i kaže to je to. Ja u neverici, bus kreće za 10 minuta. I tako ja dođoh u Nemačku da radim sa 100 evra u džepu.
Posle 1.000 km puta, sačekaše me momci sa kojima odoh pravo na gradilište. Beše teško, beše fino, strepnja od policije. Prođe i taj mesec do isteka turističke vize i rada na crno. Dođoh u Srbiju sa 20 evra. Neodgovorni rukovodeći, ni oni me ne isplatiše, zavlačiše me mesec dana dok nisam izmolio to malo crkavice.
Jako loše, ali i poučno iskustvo, a to je da ne treba olako verovati svima. Ako sam pošten, ne znači da su svi oko mene pošteni.
Sad radim kao bravar za solidnu platicu, ali nije to to. Opet me đavo tera da idem preko, pa rekoh sebi, da se ispovedim ovde, ali i da zatražim pomoć od ljudi iz dijaspore. Ako ima neko, kome treba pošten radnik, koji uči rabotu jako brzo, vredan, jako bi mi značilo", napisao je on.
Od bratske priče i kafenisanja nema ništa
Njegovo iskustvo nateralo je Srbe upoznate sa poslovima u Nemačkoj da ga posavetuju kako da mu se ova priča ne ponovi sledeći put.
- Radio sam par godina u Nemačkoj i postoje određeni uslovi koje moraš da ispuniš ako je sve legalno.
Nemačka jeste u deficitu sa radnicima, ali ne treba im čist fizikalac bez iskustva. Ako neko kaže da će da ti resi sve legalno, a ti u životu nisi radio posao odmah pazi na to kako ide priča dalje.
Viza se izdaje u Nemačkoj ambasadi u Beogradu, i ne krećeš da radiš dok nemaš vizu u pasošu i ugovor o radu. Sve ostalo i sve ostale priče su navlakuše. Ne možeš da rešiš vizu kad stigneš u Nemačku i počneš da radiš. Te priče dođi pa ćemo da rešimo su smešne. Prave firme te ne vode na kafenisanje pre posla već se radi ceo dan uglavnom 9 ili 10 sati plus jedan sat da nadoknadiš pauze. Oni ti nisu drugari već poslodavci.
Od bratske priče i tapšanja po ramenu nema ništa. Platio si školu, ali ne znači da treba da odustaneš. Ako hoćeš legalno onda izuči zanat, bilo koji, pošto su svi u deficitu i lako možeš vani legalno, budi makar neki dobar polu majstor. Nikad na crno posebno kod Balkanca. Nikad, samo viza i papiri! - posavetovao ga je jedan od njih.
Kurir.rs/ Blic/ Prenela: A. K.
Bonus video: