Voleo bih da ceo svet vidi moje umetničko delo u plastenicima i na njivama. Moji preci su se bavili proizvodnjom paprike. Volim i znam da radim sve poljoprivredne poslove i ništa mi nije teško, započinje svoju priču Tale iz Lukara, kod Novog Pazara.
Dodaje da "mora da se radi, ali rokovi ne pitaju za vrućinu".
- Prošle godine paprika je zbog povoljnih vremenskih uslova veoma dobro rodila i na domaće tržište stigla mnogo ranije u odnosu na predhodnu godinu. Sad me sve vrste povrća zanimaju. U budućnosti planiram da proširim svoju proizvodnju, ako Bog da – kazuje Faruk Tale Plojović.
Domaćin je razmišljao o svojoj ogromnoj prizvodnji paprike. Od same te reči se ponosio, ali to su tek počeci… kupce bira najviše po tome što želi da donese malo radosti i vedrine u njihove sumorne živote.
- Ja sam veseljak u duši. Volim da se družim. Život brzo prolazi, svemu dođe kraj.
U plasteniku i na njivi radi kao mladić.
- To je moj život veli – gazda. Taj je period za njega, kaže, najsrećniji.
- Najpre je volja kad je rasad dobar, pa kad biljke počnu da rastu, da šire krošnje… Njegova porodica se tradicionalno bavi poljoprivredom i povrtarstvom, tačnije uzgojem i preradom paprike.
Njiva je dobro rodila
- Supruga i ja radimo sve zajedno. Jako se dobro slažemo. Imamo više razumevanja jedno za drugo. Nije bilo lako ali smo se mnogo trudili. Paralelno smo mnogo toga prošli. E skućili smo se! I pravo da vam kažem baš je komforno. Imamo finu i dobru decu – veli Faruk.
Svoje proizvode šaljem u Berlin
Od prizvodne povrća može solidno da se živi. Tale se trudi i napreduje. Na njegovom imanju rađaju i bostani.
– Vreme je da građani znaju razliku između domaće paprike i one koja danima stoji na tezgi u nekoj novopazrskoj prodavnici. Svoju robu dostavljam širom Evrope. Imam nrkoliko hiljada biljaka. Sve prozvode prosledim u Berlin – govori uzgajivač povrća.
- Nisam se ja promenio. Ljudi su se promenili. Miris paprike mene očarava. Najveći deo svog života bio sam primoran da ustajem rano i uvek sam u žurbi oblačio odeću. Prosečni seljak i po petnaest sati dnevno radi trista dana u godini. Mene ovaj posao odmara – kazuje veseli Faruk.
(Kurir.rs/RTV NP)