NASLEDSTVO OD MAJKE PRETVORILA U BIZNIS I PARE SAMO KAPLJU! Tijana napustila Beograd zbog zarade i ne kaje se! Evo čime se bavi
Nakon što se sa suprugom preselila u Kosjerić Tijana Marić je sasvim spontano, tokom uređivanja imanja i renoviranja vodenice koju je nasledila od majke, rešila da bi vodeničarstvom mogla da se bavi i da od toga napravi jedan lep, porodičan biznis. Za sada joj se čini da nije pogrešila u svojoj odluci.
- Vodenicu je pre 133 godine sagradio moj čukundeda Milovan Joksimović, posle njega vlasnik je bio pradeda Velimir, potom deda Milovan. Podelom imovine mojoj majci je pripala vodenica, nakon čega ju je ona dodelila meni zajedno sa imanjem koje joj pripada. Vodeničarstvo je meni bilo poznato kroz celo detinjsvo jer smo kao deca dosta boravili u selu i igrali se, ali daleko od toga da sam nekad i pomislila da ću se njime baviti. Samo shvatanje nematerijalne vrednosti vodenice i duha koji leži u njoj nas je odveo ka tome stvorimo jedan mali brend – Dedina vodenica 1892 - koji se bazira na mlevenju na tradicionalan način na vodenicipotočari u selu Seča Reka kod Kosjerića – otkriva nam Tijana.
Ideju je kako kaže dobila kroz sve veće potrebe potrošača za bezglutenskom ishranom, jer kukuruz kao sirovina ne sadrži gluten.
- U našoj vodenici meljemo isključivo kukuruz. Proizvodimo 3 vrste kukuruznog brašna:projino belo, projino belo od domaćeg kukuza Osmaka i projino crveno od domaćeg crvenog kukuruza koji postaje sve veći trend. Posebno smo ponosni na brašno od Osmaka jer je to stara autohtona sorta domaćeg kukuruza, veoma retka danas zbog malog prinosa, ali njegovo brašno važi za najkvalitetnije. Brašna koja stvaramo su od celog zrna kukuruza i veoma su visokog kvaliteta, jer se sama tehnologija mlevenja bazira na sporom i hladnom mlevenju te brašno zadržava sve hranljive sastojke kukuruza – kaže ona.
O Kosjeriću kaže da je dosta razvijen u pogledu seoskog turizma, tako da ona i njen suprug imaju dosta posetilaca koji dolaze u njihov kraj i sa namerom svraćaju u vodenicu samo da bi je videli, pokazali deci, uživali u prirodi pored reke, učestvovali u proizvodnji, a deca najčešće žele da proseju brašno...
- Naše goste uvek ponudimo kafom i rakijom. Prošle godine smo u sklopu vodenice sazidali sobu koja poseduje sve, pa “najhrabriji” mogu i prespavati u njoj, ukoliko umeju da nalože vatru i žele da borave u seoskim uslovima bez struje i punjača za telefon.
Ona takođe navodi da je za očuvanje sela korisno i da domaćice iz ovog kraja svoje proizvode plasiraju kroz njen projekat, ukoliko žele, i da se time umreže i zajednički doprinesu svojim kućnim budžetima.
- Važno nam je da se za ovaj stari zanat što više pročuje, a da i mi rastemo zajedno sa njim, te smo došli na ideju da našim gostima ponudimo i obrok pored osveženja, u vidu kačamaka i proje uz ostale seoske namirnice: kajmak, pršutu, sir, ajvar, raznorazne domaće salate. Za to imamo odlične prostorne uslove pored vodenice i reke, ali nam je potrebna finansijska podrška institucija – iskrena je Tijana.
Kao što svi znamo, prošla godina nije nimalo bila pogodna za poljoprivrednu proizvodnju, što je svakako uticalo i na prinose Tijanine porodice. Kako je rekla, prošla sezona je baš bila dinamična i haotična zbog nepredvidivih vremenskih uslova. Hladni dani su dugo trajali, a onda su krenule neprestane kiše.
- Nismo mogli ni zemlju da pripremimo niti da posejemo kukuruz na vreme. Potom su bile poplave u junu i dobar deo pod kukuruzom Osmakom je uništen. Tako da sve zavisi od vremenskih prilika. Zato treba da volimo i čuvamo prirodu, ona nam mnogo daje, a može i mnogo da nam oduzme.
- Pored Osmaka, sejemo i sortu domaćeg crvenog kukuruza, dok beli kukuruz kupujemo. Ove godine smo kupovali i Osmak kako bismo osigurali količine. Mi za sada imamo oko 1 hektar svojih oranica, ali nam je za narednu sezonu u planu proširivanje – dodaje.
Tijana ističe da oni svakodnevno pakuju porudžbine i šalju ih kupcima na adresu, zavisno od organizacije i potreba posla.
- Novi kupci se konstantno javljaju, ali nam je jako važno da zadržimo i stare, to nam je velika potvrda kvaliteta i hvala im na poverenju. Moram da istaknem i da sarađujemo sa nekoliko prodavnica seoske i domaće hrane u Beogradu, Novom Sadu, Čačku, Divčibarama, Tari – ponosna je ona.
- Istoremeno smo napravili velike promene u životu: preseljenje, roditeljstvo i pokretanje posla o kojem skoro ništa nismo znali. Da nam je pre dve godine neko rekao koliko novca treba da se uloži, naš projekat verovatno ni ne bi zaživeo, ali malo po malo smo ostvarili ciljeve u koje nikad nisam sumnjala.
Tijana je znala da samo dobar i kvalitetan proizvod ne može a da ne nađe svoje kupce i da će naši ljudi uvek imati sluha sa njen posao, a da će zainteresovanost samo rasti. Otkriva da je za sve ovo je bilo potrebno veliko odricanje, trud, konstantan rad, posvećenost i učenje.
Bonus video: