Proizvođač Dragan Spasić sa Srebrnog jezera bavi se proizvodnjom pihtija, ali ne bilo kakvih, nego tzv. ''lajt'' verzijom sa junećim ribićem, dimljenim butkicama i bujonom.
Specifičnim načinom pripreme dolazi do najistančanijih ukusa.
- Procedura pravljenja je ista kao i kod drugih pihtija, jedino na kraju kuvanja stvoren sloj masnoće izvadimo - da bi ih izbristrili. Želimo da budu providne. Inače, imaju umerene količine soli i belog luka - otkriva Spasić i dodaje da glavne sirovine uzima od lokalnih dobavljača - junetinu od seljaka, a butkice od klanice kojoj i prodaje svoj konačni proizvod.
Korak koji je preskočio
Pošto je ovo sezonski proizvod, sa pravljenjem kreće od septembra ili oktobra, zavisno od vremenskih uslova, pa sve do aprila i maja kada su temperature do 20 stepeni.
Kako se ovim porodično bave, zajedno naprave 100 kilograma dnevno,600 kilograma nedeljno, odnosno 2.400 mesečno. Kako bi odmah obezbedili plasman, domaći delikates Dragan je ponudio trgovinskim lancima i na njegovo iznenađenje, odmah je sklopio saradnju.
- Do Pihtijade u Rumenci nikad nismo izlagali ni na jednoj manifestaciji, jer sam smatrao da je to korak unazad za mene. Kao mali proizvođač ti ideš po sajmovima, čekaš da te neko primeti i ponudi saradnju, ali ja sam taj korak preskočio, samim ti što sam 'pustio' mejl i otišao direktno na razgovor kod trgovca - priča Dragan.
Kako nam sagovornik dalje otkriva, plan pojedinih trgovinskih lanaca jeste da se prebace na pakovanu robu.
- Za sada u markete moje pihtije idu ovako - na tepsiju za rinfuz. Razmišljamo kako ćemo da ih prebacimo na pakovanu varijantu, a koliko je ona dobra - u praksi se i nije pokazala. U radnji svaki kupac želi da gleda dok mu sečeš, čak i na manifestacijama. Takođe, u moru tih pakovanja, treba naći moj proizvod - ističe Spasić i dodaje da je druga opasnost rok trajanja - od pet do sedam dana.
Otići ili ostati
Njegov rodni kraj je, ono što bismo rekli, "gastarbajterski", pa mnogi meštani Zatonja rade u Italiji, Austriji i drugim zemljama Evrope. Tako je do skora i njegovo životno pitanje bilo ostati ili otići na rad u inostranstvo.
Bio sam tamo, ali šta možeš da radiš osim na građevini. Pošto sam video da se ne snalazim mnogo u tome. Em sam težak, em sam lenj, em treba da se savijaš - to za mene nije", reče kroz šalu Spasić koji se po povratku u rodno mesto oprobao u proizvodnji hrane, a konkretno od pojave korone sa pihtijama.
Pošto mu dobro ide, ne planira da uzima drugu špahnu osim kuhinjske.
kurir.rs/agroklub.rs
Bonus video: