RADIM SMEŠAN POSAO I IMAM PLATU KAO PROGRAMER: Dan je loš kada mi ostane samo hiljadarka, fakultet ne treba, važno je samo OVO

Profimedia

U potražnji za poslom, mlade devojke, uglavnom studentkinje do džeparca dolaze i radom u sportskim kladionicama. Na ovom radnom mestu, kako svedoče mnoge od njih, fiksna plata nije njihov osnovni izvor zarade, već bakšiš.

Ako posle stresnog dana u kladionici Marija V.ostane dobra hiljadarku, za nju je to samo jedan loš dan na poslu. Naime, kako tvrdi ima dana kada kući ode sa dodatnih 100 evra u džepu.

- Upisala sam fakultet, ali sam želela i da radim. Ideja mi je bila da se zaposlim kao promoterka ili da radim u kafiću. Međutim, starija sestra je već radila u kladionici i uvek je odlično zarađivala. Ukazala se šansa da ubaci i mene. Jedini uslov da počnem je bio da imam uverenje da nisam osuđivana, i svedok da nemam poroke u vidu kockanja. Nekoliko dana posle razgovora za posao javljeno mi je da sam primljena - priča ona.

SVAKODNEVNA ČAŠĆAVANJA

Marija je sada već navikla da prima čašćavanja i u vidu novca, ali i bombonjera, čokolada...

- Nekad ume da bude stresno, ali se trudim da me ništa ne dotiče. Ljudi pljuju psuju, deru se na TV kao da im je on kriv što gube. Jedan je čak slomio stolicu u mom lokalu. Ne mogu da kažem, na mene nikad niko nije povisio ton i čak i kad zamolim da se ponašaju lepše, primire se. Govorili su mi da je ovo rizičan posao, da svakakvih ljudi ima, ali do sada ja nisam imala loše primere. Zato mi ovaj posao savršeno odgovara. Radim smešan posao, a zarađujem kao programer, a slatkiše uvek imam u izobilju - zaključuje Marija V.

Pretpostavlja da joj je fizički izgled znatno pomogao, jer poslodavci insistiraju da devojke budu mlade i lepe.

- Isprva sam pomišljala da odustanem, iako sam znala da je zarada dobra. Dobila sam malu kladionicu u blizini kuće. To je prostorija od 20 kvadrata, imam samo pult i nekoliko stolova. Ambijent mi je bio grozan, ali sam odlučila da pokušam - navodi ona.

I vrlo brzo je shvatila da se neće pokajati.

- Drugog dana sam čoveku ukucala tiket, i imao je dobitak od 24.000 dinara. Dao mi je hiljadu dinara i platio mi sok "da ga ne bije maler". Bila sam presrećna, mislila sam se - kad bi mi barem bio ovakav svaki dan... Međutim..

Za Mariju je sve krenulo uzlaznom putanjom kada je počelo Svetsko prvenstvo u fudbalu. Imala je mnogo posla, ali se brzo uhodala.

- Kada je igrala Srbija nisam imala dovoljno stolica za sve, a ljudi su dolazili da gledaju utakmice u kladionici. Kucala sam tikete kao na pokretnoj traci, a usput služila pića, praznila pepeljare. Jedan čovek imao je dobitak od 150.000 dinara. Častio je sve u kladionici, a kada je podigao dobitak došao je kod mene i rekao "ti si mi donela sreću, zaslužila si deo". Dao mi je čokoladu od trista grama i 10.000 dinara! Mislila sam da sanjam, ali mi je sestra već pričala da se i takve stvari dešavaju pa sam shvatila da je to u redu - ispričala je ona.