BAG V, nemačka nacionalna organizacija za pružanje hitne pomoći osobama koje nemaju krov nad glavom, saopštila je da je prema njihovim najnovijim projekcijama za 2022. godinu u Nemačkoj čak 607.000 beskućnika.
Svake srede beskućnici mogu da jedu, piju, greju se i koriste toalet u predvorju crkve zajednice Tabor u Berlinu. Tamo im nude i topli obrok. Još uvek se oseća da je mnogo ljudi spavalo na tom mestu prethodne noći. Crkva već 30 godina jednom nedeljno nudi mesta za spavanje beskućnicima. U priprati crkve u proseku prenoći četrdesetak ljudi. Ponekad ih ima šezdeset. Dobiju nešto za jelo. A dva lekara dobrovoljca brinu o povređenim ili bolesnim ljudima.
Sabine Albreht je paroh zajednice Tabor.
- Neki su u veoma lošem stanju - kaže ona. Gosti koji prenoće se razlikuju, dodaje ona, od onih koji tu dolaze sredom. Mnogi dolaze iz istočne Evrope, neki rade u jako lošim uslovima, napominje ona. Nekoliko njih je, kaže, imalo problema sa zavisnošću, bili su žrtve nasilja i imaju psihička oboljenja. Albrehtova je pričala i o čoveku koji je tu spavao dvadeset godina. Na pitanje kako se iba nosi sa svime, kaže:
- Sindrom pružaoca pomoći ne pomaže. Morate biti čvrsti i ne shvatati to lično - kaže Albrehtova.
To znači da morate da se nosite sa agresivnim, pa čak i nepristojnim ljudima.
Za to su potrebni ljudi poput Margo Mozer, koja od samog početka pomaže u organizovanju pomoći beskućnicima. Ova 79-godišnja žena pruža pomoć zajedno sa još 20 osoba.
Možda zato što je oduvek morala sama da sastavlja kraj s krajem sa malo novca, želi da pomogne, ali i nema iluzija.
- Kod nekih je to glupost: usele se kod nekoga, otkažu svoj stan, a onda je sve gotovo - i završe na ulici - objašnjava ona uobičajeni obrazac. A oni koji danas izgube stan, ne mogu da pronađu novi tako brzo.
Mnogi beskućnici nisu ni registrovani
- Beskućništvo je ozbiljan društveni problem - rekla je Verena Rozenke, izvršna direktorka Savezne radne grupe za pomoć beskućnicima (BAG V). Ona kaže da je glavni razlog to što ima premalo stanova za koje ljudi imaju novca da plaćaju kiriju.
Prema njihovim poslednjim projekcijama za 2022. godinu, u Nemačkoj ima 607.000 ljudi bez stalnog krova nad glavom. Od toga je oko 50.000 živelo na ulici bez ikakvog smeštaja. Federalni zavod za statistiku vodi evidenciju samo o osobama koje imaju neku vrstu smeštaja i radi se o 372.060 osoba.
Razlika u odnosu na statistiku Saveznog zavoda za statistiku leži u načinu brojanja. BAG V beleži brojke za celu godinu, a ne na određeni datum. Uračunava se i skriveno beskućništvo. Dakle, i ljudi bez sopstvenog stana koji spavaju na kauču kod prijatelja, članova porodice ili stranaca.
Sprečite da neko unapred izgubi stan
Za Verenu Rozenke, stvari nikada nisu smele da dođu do te tačke.
- Prevencija je najvažnija stvar. Pre svega, moramo sprečiti da ljudi ostanu bez stana. Mnogi ljudi ni ne znaju da li mogu da se prijave za stambeno zbrinjavanje ili kako da se prijave za socijalnu pomoć - kaže ona.
Verena Rozenke smatra da postoji mnogo mera koje bi mogle da spreče beskućništvo, koje su brze i uopšte nisu preskupe.
Izgradnja socijalnih stanova je ključ svega
Cilj savezne vlade bio je da se izgradi 400.000 novih domova godišnje. Od toga, 100.000 bi trebalo da budu socijalni stanovi. Međutim, Vlada je miljama daleko od tih ciljeva.
Za Verenu Rozenke, to je ionako bio samo skroman cilj: 100.000 socijalnih stambenih jedinica godišnje - kako je obećala "semafor koalicija" - ne bi adekvatno sprečila nedostatak pristupačnog stanovanja.
- Pored socijalnih stanova, bilo bi potrebno još 100.000 pristupačnih stanova. Samo oko 25.000 novih stanova napravljeno je poslednjih godina - žali se šefica BAG V.
Rozenke poziva na fiksne kvote za beskućnike u socijalnim stanovima. Zbog predrasuda, kako kaže, često nemaju priliku ni kao potencijalni zakupci.
(Kurir.rs/Deutsche Welle/Preneo: Đ. M.)