Piper Hansen radi puno radno vreme u kancelariji neprofitne organizacije YMCA tek nekoliko meseci i iako voli posao koji je ispunjava, takođe oseća i razočaranje jer joj se većina svakodnevice svela na posao.
Poput većine pripadnika generacije Z, Piper se suočila s donekle grubom stvarnošću rada puno radno vreme i više nije sigurna hrani li se dobro, odvaja li dovoljno vremena za prijatelje i kako da pronađe dovoljno vremena i energije za hobije.
U razgovoru za BusinessInsider, Piper je navela kako joj radna nedelja započinje ustajanjem oko 7 sati i odlaskom na posao na kojm je uglavnom od 10.00 do 19.00 sati. Do trenutka kad se vrati kući s posla, jedva ima vremena i snage da prošeta psa i pripremi se večeru pre nego što padne mrak. Nakon toga priprema aparat za kafu da je ujutro čeka sveža šoljica kafe i priprema obrok koji će da nosi na posao. Nakon svega toga sledi priprema za krevet u koji najčešće legne oko 23 sata, prenosi Poslovni dnevnik.
Mora li život biti takav?
Nedavno je društvenim mrežama kružio viralni video u kom je pripadnica generacije Z jecala zbog hroničnog manjka slobodnog vremena zbog zahteva 40-satnu radnu nedelju. Neki su je podržali u tome i saosećali sa njom i sami besni na osmočasovni radni dan, iako su u njemu proveli već decenije.
Naravno, sve ima lice i naličje pa je tako bilo dosta komentara koji nisu bili prijatni. Neki od komentara navode da je cela generacija Z jednostavno previše meka i da bi trebalo da se očeliče i priviknu na to jer je sistem tako ustrojen. Budući da je i Piper pripadnica gore navedene generacije, i sama je svesna da je sistem tako ustrojen, ali ono što se ona pita je: “Treba li biti tako ustrojen?”
Potištenost zbog načina života
Piper pokušava pronaći vremena za druženje s prijateljima koji žive u blizini, ali uvek je neko premoren zbog radnog dana ili mora rano ustati.
Katkad su pod utiskom da jedino za šta imaju vremena je rad, dolazak kući da se nakratko odmore, a zatim ponovo vrate na posao. Generacija Z smatra da ne bi trebalo tako da živimo. I to je prednost te generacije – sposobnost da uvide kako svet stvarno deluje, ali i načine za unapređenje.
Ravnoteža između posla i privatnog života
Piper voli svoj posao, ali oseća se kao da joj se život svodi samo na posao. Nedavno je, priča, pala u depresiju jer se suočila s nekim problemom na poslu i kolega je pitao: “Jesi li spremna na slično sledećih 45 godina svog života?”
Piper bi volela da ima više mogućnosti za organizovanje radnog vremena što bi joj omogućilo život izvan posla jer jednostavno ne želi da sledećih 45 godina ide na posao, dolazi kući na večeru, malo se odmori i ujutro se ponovno vraća na posao. Piper, kao i većina pripadnika njene generacije, ali i drugih, želi i živeti.
Piper bi voljela fleksibilnije radno vreme koje bi joj omogućilo odlazak na posao ujutro na sastanke, povratak kući na ručak i malo slobodnog vremena poslepodne za obavljanje sitnih zadataka.
(Kurir.rs/Poslovni dnevnik)