Brojna porodična poljoprivredna gazdinstva su poslednjih nekoliko godina od kada je omogućena njihova prodaja na kućnom pragu, rešila da ono što proizvedu na svojim imanjima, prerade i prodaju i tako povećaju svojkućni budžet. Upravo zbog toga sada je moguće kupiti domaći ajvar, slatko, mlečne proizvode ili pak prarađevine od mesa iz kućne radinosti. Zbog te mogućnosti i Miloš Vojnović iz Buđanovaca se od nedavno bavi preradom mesa tako da u skladu sa svim propisima sada prodaje domaće kobasice, slaninu i kulen.
- Zna se ko je proizvođač i direktno odgovoran za kvalitet onog šta prodaje. Dosta mladih registrovalo je svoja gazdinstva i za preradu onoga što proizvedu na svojim domaćinstvima. Isplativije je. Ja sam se na ovo odlučio kako bih dodatno zaradio, jer svakako je daleko bolje prodati kobasice, slaninu i kulen od živog mesa. Mislim da je računica tu veoma jasna, i samo onaj ko je spreman dosta da radi može da se upusti u ovo - kaže Vojinović.
Ovaj proizvođač tvrdi da sve radi po propisima, u komori, jer mora dobro da se vodi računa o kvalitetu onoga što se proizvodi. Sirovinu ponekad nabavlja i iz klanica u okruženju, a važno je da za sve postoji deklaracija kako bi kupac znao da mu je ponuđen kvalitetan i zdravstveno bezbedan proizvod.
Srem je oduvek poznat kao kraj vrednih ljudi i dobrih domaćina, a nekada je bio poznat i po tovu svinja. Sada je broj tovljenika daleko manji nego nekada, ali ima ih dovoljno da vredni mladi proizvođači u svojim gazdinstvima pokrenu dodatni posao.
- Mislim da samo prerada onog što mi proizvedemo može da donese neku zaradu. Svi znamo da je tržište nepredvidivo i da jedne godine, primera radi, prodajući tovljenike možemo dobro da zaradimo, narednih pet da smo na gubitku. I zbog toga ovakav način proizvodnje, odnosno prerada može koliko toliko da donese dobru zaradu. Naravno naši proizvodni, konkretno u mom slučaju, dakle kobasice, kulen ili sušena slanina su daleko jeftiniji nego u marketima, što je uz dobar kvalitet, još jedan od razloga za veliku tražnju - dodaje on.
Ovo nije jedini primer mladog poljoprivrednika koji se bavi preradom na svom gazdinstvu. Primera u Sremu je dosta.
U Vognju takođe postoji prerada mesa u porodičnom gazdinstvu, u Novoj Pazovi mnoga domaćinstva se bave mlečnim govedarstvom, pa na tržište plasiraju razne vrste sireva, koji su veoma traženi. U Vojki takođe mogu da se nađu gazdinstva koja se bave preradom mesa i koja već sada imaju svoje stalne kupce. Dakle svest poljoprivrednika se promenila i svako od njih traži posao koji može da donese bolju zaradu.
kurir.rs/Agroklub