Sve dok država nije povela akciju „Bolja cena” ulje se moglo kupiti po sniženim cenamaod čak 160 dinara pa naviše, a sada ga u radnjama ima i za 139 dinara. Međutim, ekonomski pokazatelji kažu da bi zejtin morao biti još jeftiniji. Zejtin po 144 dinara iz akcije „Bolja cena” dolazi pred potrošače od lanjskog suncokreta, kada je kilogram uljarice koštao gotovo 73 dinara (72,8), pa je i cena litre ulja bila visoka, zbog čega je sve do kraja maja cena bila ograničena Uredbom Vlade Srbije do 220 dinara.
Država jeftinijim uljem sada nastoji da zaštiti standard građana i zaustavi inflaciju, mada čim se zejtin može kupiti i po još nižoj ceni od 144 dinara, namirnica sigurno može da bude još jeftinija, jer novi rod suncokreta ima znatno nižu cenu nego prošle žetve, malo iznad 40 dinara.
Po 41,2 dinara novi rod uljarice plaćaće, sigurno, i drugi otkupljivači suncokreta, dok će vlasnici silosa, da bi zaradili, ratarima isplaćivati malo manje para - od 50 para do dinar i po po kilogramu.
Zato, ako je lane bilo razloga da flašu ulja u radnjama plaćamo 220 dinara, mada ga po toj ceni ima i sada na policama marketa, sada kada fabrike krenu da prerađuju novi rod suncokreta, ne postoji nijedan razlog da ovu namirnicu plaćamo po sadašnjim cenama jer je ovogodišnji rod suncokreta jeftiniji za 31,6 dinara u odnosu na lanjski.
Direktor uljare u Šidu Siniša Кošutić izjavio je za da bi realno boca zejtina trebala da košta od 120 do 125 dinara, ali da fabrike ulja ne odlučuju koliko će ulje koštati u radnjama.
- Ulje je u radnjama bilo skupo prošle godine, jer je i suncokret bio skup, i to ne samo kod nas već i na inotržištima. Sada su prilike na svetskom tržištu pa i ovde drugačije, svuda je suncokret jeftiniji. Naspram toga, biće jeftiniji suncokret i ta niža cena uljarice uticaće i da fabrička cena prerađenog jestivog ulja bude niža - kazao je Кošutić.
I agrarni analitičar iz Novog Sada Branislav Gulan kazao je da na koštanje namirnice utiču dešavanja na svetskom tržištu, koja se prelamaju i na domaće prilike.
Po njegovim rečima, ove godine imamo više posejanog suncokreta nego prošle, verovatno zbog lanjske dobre cene.
- Pod suncokretom je ovog proleća bilo oko 280.000 hektara, a lane je zauzeo oko 250.000 hektara. Prosečan prinos na nivou Srbije je oko tri tone po hektaru. Za domaće potrebe nam treba između 80.000 tona i 100.000 tona, a godišnje proizvedemo više od 200.000 tona ulja.
- Ulje bi trebalo da bude jeftinije, a za koliko će cena zejtina biti niža od sadašnjih cena, ne zavisi samo od toga koliko će koštati rod suncokreta, već i kolike će biti marže u radnjama - istakao je Gulan.
Ukazao je da je za potrošače bitno da imamo domaće uljare koje pokrivaju potrebe stanovništva i da imamo različite cene, jer imamo više uljara i privatne robne marke.
- Suncokret prerađuju tri velike fabrike i imamo privatne robne marke trgovinskih lanaca koji imaju i nešto niže cena nego brendirana ulja, što kupcima daje mogućnost izbora koje će ulje kupiti i po kojoj ceni - istakao je Gulan.
Država u akciji „Bolja cena” snizila cenu flaše ulja, uprkos tome što fabrike ulja tek sad kreću da prerađuju novi rod suncokreta.
kurir.rs/Dnevnik