Ministar finansija Siniša Mali reagovao je na uvodnik glavnog i odgovornog urednika NIN-a, Milana Ćulibrka, objavljenog u najnovijem broju ovih novina, navodeći da je očekivao inteligentniji ekonomski indeks od Ćulibrka, a kako kaže, dobio je, ipak, samo neki u afektu izmišljeni Indeks malicioznosti i neznanja.
- Nisam gledao taj Indeks bede, jer mi je dovoljno bedno bilo da neko ko se toliko godina bavi ekonomskim temama misli da je fijasko to što je u Srbiji, u poslednjih deset godina, otvoreno više od pola miliona novih radnih mesta. To vam je kao da smo ceo jedan Novi Sad i Niš, doslovce svakog građanina, zaposlili - kaže ministar.
Ministar dalje navodi da od ekonomskog podizanja zemlje iz blata, pobeđivanja nezaposlenosti i dovođenja svih velikih investitora u našu zemlju, od priznanja našeg uspeha od strane uglednih međunarodnih institucija, ipak je izgleda važniji Nin-ov indeks, i ostali maliciozni indeksi nastali neveštim mešanjem stopa i nivoa ekonomskih veličina.
Ćulibrk u uvodniku pod naslovom "Čista statistička manipulacija, da ne kažem laž, ministra Malog", ističe da ministru smeta prosto sabiranje i rangiranje paušalno izabranih indikatora u jednoj tački vremena, osvrćuči se na tekst koji je NIN objavio u prethodnom broju. Dalje piše, da ministar svakako zna da ima relevantnih indeksa u svetu i sa daleko manje parametara od NIN-ovog, recimo, Blumberg izračunava Indeks bede samo na osnovu dva podatka, inflacije i stope nezaposlenosti:
- Na osnovu rasta cena od jula prošle do jula ove godine (12,5 odsto) i trenutne stope nezaposlenosti od 10,1 odsto, naš Indeks bede je 22,6 poena i, da oprosti ministar, mnogo smo "bedniji", "jadniji", "mizerniji" od Hrvatske, Bugarske, Rumunije, Albanije, BiH i Severne Makedonije. Gora je samo Crna Gora sa 24,9 poena...
U svom odgovoru Ćulibrku, ministar Mali se dalje pita da li je ispravna konstatacija da su Albanija ili Crna Gora bile bogatije od Nemačke i Španije u, na primer, 2021. godini? Evrostatovi podaci kažu da je realna ekonomska aktivnost u Nemačkoj i Španiji tokom 2021. godine zabeležila rast od samo 3,2 odsto, a u Španiji od 5,5. Dok je rast u Crnoj Gori bio 13 odsto, a u Albaniji 8,9 odsto. Istovremeno, te 2021. godine, rast potrošačkih cena u Crnoj Gori i Albaniji je bio niži nego u Nemačkoj (prosečan rast potrošačkih cena u CG je bio 2,5 odsto, a u Nemačkoj 3,2, a Španiji 3 procenta).
- Zamislite, Crna Gora je imala deficit od 1,9 odsto BDP, BiH 0,3 odsto, a Nemačka 3,7, a učešće javnog duga u BDP u BiH je 34,4 procenta, a u Nemačkoj 69,3 odsto BDP. Kada bi sabrali i ponderisali ove indikatore, za tu 2021. godinu, koju ste vešto izbegli da grafički prikažete u prošlom NIN-ovom izdanju, Albanija bi bila „ekonomski snažnija“ od Nemačke ili Španije? Gađate indeksima u pogrešnu metu, i to znate, ali Vam ne odgovara istina, ne uklapa se u već pripremljenu tabelu i naslovnicu - zaključuje Siniša Mali.
kurir.rs.