Zbog smanjenih količina usled nestabilnog vremena bagremov med sa sadašnjih 1.200 dinara mogao bi da poskupi na 1.500. Predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) Rodoljub Živadinović, kaže da to trenutno niko ne može da zna i da će cenu odrediti tržište.
– Na zalihama postoje određene količine tako da nije baš da meda nema. Razlog tome je zastoj u izvozu i pad cena za više od 50 odsto – naglašava on.
Da li će med poskupeti i u kom trenutku to će tržište da pokaže, kao i uvek.
Prema njegovim rečima, Evropska unija počela je da uvozi veliki procenat falsifikovanog meda, što je nedavno objavila i Evropska komisija. Više od polovine količina koje ulaze na to tržište nije pravi med, ali EК od tada nije ništa uradila da se takva situacija promeni.
Iako postoji i dalje određena tražnja za kvalitetnim medom cena je niska i zbog rasta troškova u pčelarstvu ne odgovara našim proizvođačima.
– Zbog toga pokušavamo da pronađemo nova tržišta. Pre svega su nam interesantni Daleki istok, arapske zemlje jer tamo još kvalitet hoće da plate. Toga u Evropi za sada nema i sve dok nešto ne preduzmu i ne spreče uvoz falsifikovanog meda, naši proizvođači u EU nemaju šta da traže – napominje predsednik SPOS-a.
– Da. U kontaktu smo sa jednom firmom koja je zainteresovana, pokušavamo da dođemo i do drugih. Ali, najviše šansi trenutno imamo u arapskim zemljama. Кao i u Кini, koja iako je veliki izvoznik takođe i mnogo uvozi visokokvalitetan med – naglašava naš sagovornik. Dodaje da je Ministarstvo poljoprivrede na inicijativu SPOS-a završilo svu dokumentaciju. Ministarka Jelena Tanasković nedavno je potpisala protokol o usklađivanju veterinarskih sertifikata.
Sada je, kaže, sve na Кini koja treba da odobri naše objekte za izvoz. Čim se to dogodi možemo da krenemo sa izvozom jer SPOS već ima kupca i izvozna cena bi bila dosta veća.
– Što se tiče arapskih zemalja, u pregovorima smo sa više marketa koji su zainteresovani za naš med. U svakom slučaju, to bi bio veliki uspeh jer u ovim zemljama, iz kulturoloških i verskih razloga, imaju mnogo veću potrošnju nego u nekim drugim delovima sveta – navodi Rodoljub Živadinović.
kurir.rs/Politika