Smanjenje inflacije je rezultat smanjene potrošnje, jer se troši manje nego ranije.
Osim toga, inflacija raste zbog povećanja marži trgovinskih lanaca. Analitičari Narodne banke Srbije ističu da većina tih kompanija nije samo povećala ukupne prihode, već i profit.
Gost Pulsa Srbije je Bojan Stanić, iz Privredne komore Srbije, koji je prvo ekonomiju Srbije uporedio sa Slovačkom:
- Kada se pogleda Slovačka, koja je po populaciji slična Srbiji, dakle njen izvoz je gotovo četiri puta veći. S druge strane, kada pogledati dohodak po glavi stanovnika on je za nekih dva puta veći. Kada pogledate zaradu, ono što običan radnik prima, ona je onda za skoro 100 odsto veća u odnosu na Srbiju. Dakle, prvo firma, potom država, pa se tek onda oseća blagostanje kod običnog čoveka. To ne važi samo sa Slovačku i Srbiju, već za sve države koje su na sličnom nivou razvoja.
S obzirom na to da je spomenuo blagostanje običnog čoveka, Stanić je rekao kada možemo da očekujemo pad cena:
- Što se tiče pada cena, nema šanse da će proizvodi masovno krenuti da gube cenu. Oni će ostati na tom nivou bez obzira na pad inflacije. Mora da se desi neka deflacija, a to se neće desiti. Kada imate porast zarada, koji je na višem nivou od podizanja cena, onda nadoknađujete gubitak kupovne moći i to je suština. Međutim, kada govorimo o blagostanju, odnosno porast standarda stanovništva, to se ne može očekivati najmanje tri godine, iz prostog razloga jer je nepredvidiva situacija, a opet smo i zavisni od situacije u EU. Suština je svakako da ne dođe do daljeg pada kupovne moći.
Kurir.rs