Veliko nevreme proteklih dana ostavilo je ozbiljnu štetu na poljoprivrednim usevima. Do sada nije viđeno da kukuruz i suncokret stradaju od olujnog vetra u toj meri da useve treba skloniti sa njiva, tri meseca pre žetve.
Oluja je čak vadila i stubove postavljene iznad protivgradnih mreža u voćnjacima, pa su voćari ostali i bez protivgradne zaštite i bez stabala voća. Te štete mere se na desetine hiljada evra po hektaru. Na ćudi klime možemo odgovoriti, kada je poljoprivreda u pitanju, osiguravanjem useva, ali svega deset do 15 odsto poljoprivrednog zemljišta se osigurava.
Država godinama daje ozbiljne subvencije poljoprivrednicima da osiguraju letinu, ali to ne pomaže i dalje je malo polisa.
Za papriku samo 70.000 dinara
Zašto se malo paora odlučuje za osiguranje, pokazuju primer iz Mola. Povrtar Zoltan Lajko iz Mola kazao je da je pre nekoliko godina imao štetu na povrću od oko dva miliona dinara, ali je od osiguranja dobio svega 70.000 dinara.
- Osigurao sam papriku od leda i ni pet posto od štete nisam dobio. Iz osuguranja su bili cepidlake i na sve načine pokušavali da mi daju što manje novca i više ne osuguravam povrće - kazao je Lajko.
Branislav Gulan, agrarni analitičar tvrdi da naš poljoprivrednik nije naučio da osugurava useve vodići se logikom da će sve druge pogoditi nevreme, samo će njega zaobići.
- Godinama imamo da se samo retki ratari odlučuju da plaćaju polise osiguranja, što nije dobro u periodu kada nas klimatske nepogode sve češće pogađaju. I u nedavnim poplavama u centralnim delovima Srbije poljoprivredna domaćinstva koja su oštećena dobiće novčanu naknadu samo od države, a mogla su, da su osigurana primiti i od osiguravajućih kuća - kaže Gulan.
Ima bezbroj priča zašto se malo površina osigurava, a u svakoj se provlači nezadovljstvo poljoprivrednika visinom novčane naknade osiguravajućih kuća. A za to su delom krivi poljoprivrednici, jer kad plaćaju osiguranje opredeljuju se za najniže polise. Umanjuju cene proizvoda, pošto na domaćem tržištu ne mogu dobiti stvarnu vrednost, i plaćaju simbolično osiguranje.
Osigurano samo 15 odsto poljoprivrednog
Kada šteta nastane, paori smatraju da treba da dobiju naknadu u vrednosti koliko zaista vredi rod i onda negoduju i bivaju kivni na osiguravače. Mada je jasno da se ne može, recimo, dobiti milion dinara, ako se usev osigura na pola miliona dinara.
Iz Udruženja osiguravača Srbije kažu da se osigurava između 13 i 15 odsto obradivih površina, što je mali procenat, i da uz mali broj osigurnanika dodatni problem predstavlja što većina zemljoradnika koji plaćaju polisu osiguranja se opredeljuju za osnovnu polisu osiguranja, a njom se pokrivaju samo štete od grada, požara i groma.
Oluja koja je zadesila veći deo Srbije prethodnih nekoliko dana spada u dopunske rizike, a dopunski rizici su i prolećni mraz koji je redovna pojava u poslednjih nekoliko godina, zatim poplave i zimsko izmrzavanje, ali na njih paori, pošto ne plaćaju polise osiguranja, ne mogu sada ni da računaju na naknadu od osigiravača.
- Poljoprivrednici kada nastane šteta maksimalno uvećaju cene poljoprivrednih proizvoda i prinose. Međutim šteta se obračunava na osnovu realnih prinosa i tržišne cene i u takvom poslovnom odnosu između osiguravača i osiguranika jedna strana, a to je osiguranik, nije zadovoljna - naveli su u Udruženju osiguravača Srbije i dodali da se prilikom isplate štete osiguran deo umanjuje za neizvršene radove – na primer, skupljanje, prskanje, žetvu. U zavisnosti od kulture, ovi neurađeni poslovi umanjuju odštetu za do 20 posto.
kurir.rs/Dnevnik