Do pre nekoliko dana asocijacije za američku banku Silicijumske doline bile su reči: moćna, stabilna, uspešna u tehnološkim startapovima, poznata po donošenju pametnih odluka, najbolje mesto za čuvanje novca.
I to je zaista bilo tako 40 godina. Zatim se preko noći desio krah!
Banka Silicijumske doline je u februaru bila na 20. mestu Forbsove liste, a u martu je bankrotirala. U trenutku propasti, kalifornijska banka je imala imovinu u vrednosti od 209 milijardi dolara i 175,4 milijarde dolara depozita. I to nije jedini bankarski krah! I švajcarski Kredi Svis je doživeo istorijski pad na berzi, francuskoj bankarskoj grupi BNP Paribas su takođe pale akcije, a navodi su da je čak 20 banaka u SAD na putu ka sličnom scenariju.
U "Usijanju" se debatovalo o tome kako je moguće da jedna od najmoćnijih svetskih banaka doživi ovakav pad, ali i šta znače tvrdnje da je do bankrota, između ostalog, došlo zbog "psihologije klijenata" i da li su druge banke ugrožene, odnosno kakva je situacija u Srbiji.
Gosti koji su odgonetnuli ove teme su prof. Branko Živanović, šef katedre za ekonomiju i finansije na Beogradskoj bankarskoj akademiji i Dejan Gavrilović, Udruženje potrošača "Efektiva".
Gavrilović je objasnio kojom metodom su zaštićeni ljudi koji su bili korisnici banke Sicilijumske doline.
- Banci je nedostajao šef koji upravlja rizicima. Očigledno je došlo do neke greške, kao što se to dogodilo kada je bio slom banaka u Americi 2008. godine, kada je došlo do svetske krize.Tada je bilo grešaka u okviru poslovanja samih banaka. Doduše, ovo sada se dogodilo iznenada, a smatram da je previše rano da se pretpostavlja kakve će posledice to imati. Ako se zaista dogodi da 20 banaka u Americi doživi isti scenario, onda će problem biti i te kako velik. U ovom trenutku situacija nas ne dotiče, ne postoji ni signalizacija građana ili vlasti da preti neka opasnost - rekao je Gavrilović.
Potom se Živanović osvrnuo na termin "psihologija klijenata" te je obrazložio šta bi to moglo da znači, s obzirom na to da se i takva teorija vrzma, odnosno da su uspaničeni korisnici odjednom počeli da podižu veliku količinu novca iz banke.
- To je tzv. efekat krda. To je posledica i faktor koji ume da dokusuri banku, međutim, već su pronađeni lekovi za takve situacije. Prevashodno banka je doživela bankrot iz teško objašnjivih razloga
Gavrilović je malo detaljnije opisao "efekat krda" i rekao da takva psihologija neretko pravi probleme ogromnih razmera:
- Pitanje je koliko se zapravo zna pravi značaj propadanja banaka u Americi. Taj efekat jeste značajan i ranije su bili pokušaji da se banke naruše. Sećamo se čuvenog fudbalera Erik Kantona koji je zagovarao neke akcije protiv banaka, tada je organizovao da mnoštvo ljudi podigne depozite i da se uništi bankarski sistem. Mi smo imali "efekat krda" u početku kovid pandemije, kada su građani nekontrolisano kupovali raznorazne namirnice za kuću. To je psihologija koja zna da napravi i te kako veliki problem, a naročito u ovakvoj oblasti koja je osetljiva na brza dešavanja i kretnje. U svakom slučaju, ne očekujem da će se nešto takvo preneti na nas.
Živanović je konkretno uporedio Srbiju i Ameriku i rekao zbog čega ne bi trebalo da paničimo:
- Prvo bi trebalo da napravimo paralelu između SAD i Srbije. Prevashodno ovakav tip banke kod nas ne postoji. Mi nemamo banku koja finansira startapove ili startap investicije u visokoj tehnologiji, samim tim ne možemo ništa sa te strane ni izgubiti. S druge strane, nemamo ni takve startap kompanije koje svoj novac drže ovde. Takođe bi trebalo spomenuti da imamo jako visoku obaveznu rezervu, imamo visok stepen kapitalnosti bankarskog sistema koji je poslednjih godina 21% iznad regulatornog okvira i daleko od proseka u zemljama u kojima je potencijalna kriza. Naše investicije su u širokom spektru, nisu samo u državnim hartijama.
Gavrilović je pričao o vrtoglavim cenama nekretnina, ali je i spomenuo kakav bi uticaj ova situacija mogla da ima na regulisanje cena stanova:
- Siguran sam da su cene nekretnina kod nas nerealne. Razlog je bila ta politika jeftinih kredita, odnosno lako dostupnog novca. Smatram da će u budućem periodu, odnosno da će se u kratkom roku nivelisati. Nemam precizne podatke, ali verujem da je opala tražnja za stambenim kreditima u bankama, smatram da će taj trend doprineti tome da cena nekretnina pada, ali ne znam na koji nivo. Tu postoji i logično ekonomsko opravdanje, a ponekad je samo psihologija. Prisetimo se kada se na početku pandemije korone cene nekretnina naglo pale, pa skočile.
Kurir.rs