Kako bi pomogao Srbiji da smanji ranjivost na katastrofe i poveća otpornost na klimatske promene, uz finansijsku podršku Evropske unije, Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), sprovodi projekat "EU za Srbiju otpornu na katastrofe".
U okviru ove inicijative će, 13. i 14. oktobra 2022. godine, u hotelu Mona Plaza u Beogradu, biti održana međunarodna konferencija "Smanjenje rizika od katastrofa – modeli i prakse na međunarodnom i nacionalnom nivou".
15: 45 IZGRADNjA OTPORNOSTI NA LOKALNOM NIVOU - KAKO DA LOKALNE ZAJEDNICE UČINIMO OTPORNIM NA KATASTROFE?
G. Živko Babović, načelnik Uprave za upravljanje rizikom i civilnu zaštitu, Sektor za vanredne situacije, Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije: Uloga lokalnih samouprava u upravljanju rizikom od katastrofa
- Na lokalu sve počinje i sve se završava i zato pridajemo veliku važnost zaštite od vanrednih situacija u okviru lokalnih samouprava. U odnosu na 2014 veoma smo zadovoljni delovanjem lokalnih samouprava, ali to, međutim, nije dovoljno. Mnogi načelnici dolaze na važne funkcije nespremni po pitanju spremnosti za vanredne situacije. Mi ćemo insistirati da svi pre nego što dođu na funkciju prođu potrebu obuku, što je i običaj u svim pametnim zemljama. Popravili smo stanje u 70 posto jedinica lokalne samouprave i planiramo da nastavimo u tom pravcu. Ono što posebno zabrinjava jeste nizak nivo budžetskih sredstava namenjenih za delovanje protiv prirodnih katastrofa. Da malo karikiram, u neki opštinama se više izdvaja za Cecu i Acu Lukasa, nego za zaštitu i spasavanje - rekao je Babić.
Prof. dr Dragan Mlađan, šef Katedre za studije bezbednosti Beograd (Zemun), Kriminalističko-policijski univerzitet, Srbija: Značaj osoblja odgovornog za smanjenje rizika od katastrofa u lokalnim samoupravama
- Glavni izazov je ubeđivanje skeptične javnosti da sa ograničenim budžetom i preopterećenim zvaničnicima koji ne mogu da troše vreme i novac koje nemaju da bi se pripremili za nešto što se nikad neće desiti - prirodne nepogode, a što se nažalost dešava. Poslovne elite u opštinama smatraju da skretanje pažnje na potencijalne katastrofe može odbiti investitore i zato se time ne bave. Drugi razlog je to što postoje drugi problemi na dnevnom nivou sa kojim se suočavaju lokalne samouprave. To su obrazovanje, putevi, droga i kriminal. Izazovi će biti složeni i kompleksni i biće jako teški za upravljanje. Potrebno nam je više specijalista za zaštitu od prirodnih nepogoda na nivou loklanih samouprava, kao i lica koja u kriznoj situaciju mogu da upute na specijalizovan kadar. Stručnjaci za borbu protiv prirodnih katastrofa treba da izgrade zaseban profesionalni identitet - rekao je Mlađan.
G. Zoran Dizdarević, v.d. pomoćnika direktora, Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima, Vlada Repubpike Srbije, Srbija: Izgradnja otpornijih JLS kroz proces obnove i sprovođenje kapitalnih investicija Vlade RS na rekonstrukciji lokalne kritične infrastrukture
- Mislim da su poplave iz maja 2014. kada su Srbiju pogodile poplave važan događaj jer je uticao na podizanje svesti o tome da zaštita od pirodnih katastrofa nije na zavidnom nivou. Programi koji su tada doneti zadržani su u našem sadašnjem zakonu. Jedna od ključnih mera prevencije jeste otpornija infrastruktura. Od 2014 shvatili smo da ne treba samo da obnavljamo ugrožene objekte, nego i da ulažemo u preventivu onih objekata koji su pod mogućnošću da budu oštećeni u nekim narednim događajima. Saradnja jedinica lokalne samouprave je neophodna za svaki aspekt odbrane od prirodnih katastrofa - rekao je Dizdarević.
g. Miloš Alavanja, savetnik u oblasti smanjenja rizika od katastrofa, Stalna konferencija gradova i opština, Srbija: Međuopštinska saradnja u poslovima civilne zaštite i smanjenje rizika od katastrofa
- Međuopštinska saradnja ostvaruje se u cilju zajedničkog planiranja određenih aktivnosti za smanjenje rizika od katastrofa. Najvažnije od svega je upravljanje postojećim resursima i onima koji nastaju saradnjom gradova i opština. U fokusu je zaštita ljudskih života i materijalnih dobara. Zakon o smanjenju rizika od katastrofa iz 2018 je omogućio lokalnim samoupravama da se udružuju. Postoje modeli oblika saradnje, a to su osnivanje udruženja, koordinacionih tela i zajedničkih službi. Najprihvaćeniji oblik udruživanja lokalnih samouprava kod nas, trenutno je osnivanje zajedničkih službi, koje su napravili sliv Drine i sliv zapadne Morave, što je dalo dobre rezultate - rekao je Alavanja.
g. Jan Langr, načelnik Odeljenja za upravljanje civilnom bezbednošću, Opština Olomouc, Češka Republika: Upravljanje smanjenjem rizika od katastrofa na lokalnom nivou u Češkoj Republici
- Češka republika se sastoji od 14 samoupravnih regiona i 205 nižih jedinica. Predstavljaću grad Olomouc čija upravna teritorija ima 45 naseljenih mesta od kojih 36 imaju značajan rizik od poplava. Najznačajniji organ je ministarstvo unutrašnjih poslova u okviru koje je najznačajnija vatrogasna služba. Postoje dva osnovna vida prirodnih nepogoda koji zahtevaju različitu vrsto intervencija. Jedan je vanredni događaj. To je štetno delovanje sila koje zahteva reakciju spasioca. Drugi vid je krizna situacija za čije rešavanje ne možemo da izađemo na kraj sa sredstvima za vanredni događaj, već moramo uticati na osnovne ljudske slobode, poput slobode kretanja, kao što je bio slučaj za vreme kovid pandemije. - rekao je Langr.
mr Saša Spasić, master upravljanja u oblasti bezbednosti, član opštinskog veća Uba za upravljanje vanrednim situacijama, opština Ub, Srbija: JICA volonterski (Volonteri japanske prekookeanske saradnje) partnerski program u Srbiji (Ub i Kraljevo) u saradnji sa Stalnom konferencijom gradova i opština
- Opština Ub uspostavila je program saradnje sa opštinom Kraljevo, kada su ove dve opštine ugostile volontere iz Japana. Prvi volonteri koji su došli 2019, bili su mladi stručnjaci od 30 godina koji su radili u službama bezbednosti, vatrogasnim i policijskim. Osmislili smo program simulacionih vežbi gde bi najniže razrede osnovnih škola naučili kako da reaguju u vanrednim situacijama. 1994 su predmeti o zaštiti od katastrofa izbačeni iz srednjih škola, i od tada nema više tog dela obrazovanja kroz srednje i osnovno obrazovanje. Mi smo osmislili program za smanjenje rizika, da obučimo profesore koji bi potom to radili sa decom na časovima. Mi nemamo bezbednostnu kulturu poput Japana koja je na visokom nivou i hteli smo da primenimo njihova znanja koje su podelili sa nama, posebno kroz video snimke raznih vežbi koje su deci u Japanu obavezne u osnovnim školama, u Srbiji.
g. Miroslav Sladojević, dipl. ek., šef Odseka za odbranu i vanredne situacije, gradska uprava, Grad Zrenjanin, Srbija: Program prekogranične saradnje Srbije i Rumunije na zajedničkom upravljanju rizicima od poplava
- Grad Zrenjanin je značajno povećao kapacitete za odbranu od katastrofa. To se desilo u projektu iz 2016. smanjenja rizika od poplava, na kojem smo sarađivali sa Rumunskim partnerima. Kupljena su značajna tehnička sredstva i stavljena su na raspolaganje i ostalim loklalnim samoupravama. Vatrogasci su dobili nova vozila, 16 mobilnih pumpi i 300 metara modularne brane koja postoji i u Čačku. Projekat se nije ostvario do kraja, što bismo želeli da nadomestimo u narednom projektu koji planiramo. - rekao je Sladojević
g. Slavoljub Dragićević, profesor geografskog fakuklteta, Srbija: Analiza uticaja rizika od katastrofa na štićene vrednosti na teritoriji sliva reke Drine
- Naša ideja je bila da svaka teritorija na zemljinoj površini ima svoje prirodne predispozicije za prirodne nepogode. Čime je to Srbija ugrožena? Krenuli smo preko analiičkih karata da bismo došli do sintezne karte. Tada smo mogli da vidimo da su neki delovi teritorije Srbije bili manje ugroženi, a neki više. Sliv Drine je jedan od ugroženijih i došli smo u saradnji sa lokalnom samoupravom da to spustimo. Klizišta, odroni, bujične poplave su najznačajniji prirodni hazardi na teritoriji Srbije - rekao je Dragićević.
g. Aleksandar Glišić, sekretar međuopštinske saradnje u slivu reke Drine i savetnik za poslove planiranja odbrane i vanredne situacija, gradska uprava, Grad Loznica, i prof. dr Slavoljub Dragićević, Geografski fakultet, Srbija: Analiza uticaja rizika od katastrofa na štićene vrednosti na teritoriji sliva reke Drine
- Definisali smo koje su glavne opasnosti u slivu Drine. Kreirali smo metodologiju koja će biti univerzalnog karaktera koja se može primeniti za svaki sliv. Sproveli smo ankete 3 mesne zajednice. Loznic, Krupanj i Sjenica oslikakavaju prirodu čitavog sliva Drine. Došli smo do iznosa koliko bi šta koštalo u slučaju nepogoda. Rezultat rada je to da su lokalne samouprave daleko više ugrožene nego što smo predvideli. Analizirali smo uticaj elementarnih nepogoda na stanovništvo odnosno stepen migracija koje one uzrokuju i došli do zaključka da se ljudi najviše iseljavaju iz poplavljenih područja - rekao je Glišić.
13:00 ZAŠTITA ŽIVOTNE SREDINE I ADAPTACIJA NA KLIMATSKE PROMENE - KAKO OTPORNOST NA KLIMATSKE PROMENE SMANjUJE RIZIK OD KATASTROFA?
G. Miroslav Tadić, programski analitičar za klimatske promene i zaštitu životne sredine, Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), Kancelarija u Srbiji govorio je o klimatskim promenama
- Kada govorimo o trenutnim izazovima klimatskih promena odnosno procenama ranjivosti društva i privrede. Važno je napomenuti da je ovo leto zabeleženo kao najtoplije u Evropi, a treće najtoplije u Republici Srbiji. Samo su leta 2012. i 2017. godine. Prosečna temperatura u Srbiji se povećala za 1.1 °C, a u nekim krajevima čak i za 2°C. Samim tim zbog toga dolazi do poplava tokom jesenjih meseci i pojačanih rizika od suša - rekao je Tadić.
- Najdramatičnije prognoze pokazuju da do kraja veka možemo očekivati porast prosečne temperature u Srbiji od čak 4°C. Ukoliko uporedimo koje sve katastrofe smo imali sa porastom prosečne temperature od 1°C, možemo samo da zamislimo šta nas očekuje sa porastom od 4°C - rekao je Tadić.
Prof. dr Dejana Jovanović Popović, Fakultet bezbednosti, Univerzitet u Beogradu, Srbija govorila je bezbednosnim pretnjama u vezi sa klimatskim promenama.
Navela je da su vodne rezerve najugroženiji vid aspekata klimatskih promena. Takođe se potom nadovezala na ekološku bezbednost za koju smatra da je goruća tema u svetskim okvirima i da nema zemlje koja se ozbiljno ne bavi tim pitanjem.
- Ne bi bilo loše da Srbija napravi svoj koncept privremenih mera. Jer je teško kada dođe do masovnog priliva stanovništva odnosno izbeglica od klimatskih promena sa kojim se suočava Međunarodna zajednica - rekla je Popović.
Prof. dr Zvjezdan Karadžin, profesor i šef Katedre za opštu bezbednost, Rudarsko-geološko-građevinski fakultet, Univerzitet u Tuzli, Bosna i Hercegovina
- Kada pričamo o poplavama koje su nas zadesile 2014. godine moram da napomenem da mi nismo bili dobro pripremljeni. Ono što je bitno je da ne mogu samo vatrogasci biti pripremljeni, već i civilna zaštita, Crveni krst i službe Hitne pomoći i policija. Kod nas je to sve zakazalo i počeli smo sa improvizacijom - rekao je Karadžin.
g. Aleksandar Mentov, Organizacija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO) u Srbiji: Jačanje otpornosti poljoprivrede na elementarne nepogode i prilagođavanje klimatskim promenama
- Koju god nepogodu da zamislimo ona pogađa poljoprivredu, bilo da govoriom o požarima zemljotresima. Scenariji uopšte nisu dobri. Čeka nas gora situacija, još duže i jače suše preko leta. Ekonomski gubici se već sada mere u milijardama, a možemo očekivati i nedostatak hrane što može da izazove još veće konflkikte.
Promovišemo horizontlani pristup koji bi uključio što više delatnika u poljoprivredi i prihvatanje dobrih i održivih praksi. Mislim da je ključno obrazovanje. Počeli smo projekat evropske unije koji se bavi ovom temom. Trudimo se da uljučimo sve relevantne akere.
Treba jačati ministarstvo poljoprivrede. Cilj nam je da uvedemo predmet koji će se ticati edukacije u adaptaciji na klimatske promene. Radimo direktno sa lokalnim samoupravama.
Sve što radimo je zbog toga da bi se to prelilo do samih poljoprivrednika. Insistiramo na praktičnom znanju. Trudimo se da kombinujemo učionicu i teren. -
dr Sofija Nikolić Popadić, Institut društvenih nauka, Beograd, Srbija: Upravljanje rizikom od poplava i primena rešenja zasnovanih na prirodi u Republici Srbiji – pravni izazovi
- Srbija se suočava sa tim da sada imamo sve učestaliji broj dana sa padavima, koji je povećan za 5 puta u odnosu na šezdesete godine. Sistem zaštite od poplava nije na zadovoljavajućem nivou. Ono ka čemu težimo jeste promena pristupa u zaštiti od poplava. Jedan od takvih pristupa je primena rešenje zasnovanih na prirodi. Postoji dosta projekata EU u tom domenu kao što je LAND4FLOOD.
Ako želimo to da primenimo dolazimo do problema jer to nije regulisano u okviru naših propisa, ali na to je moguće uticati. Smatram da je to potrebno kako u nauci, tako i u praksi - zaključila je Sofija Nikolić Popadić.
dr Gavril Ksanthopulos, direktor istraživanja, Institut za mediteranske šumske ekosisteme Helenske poljoprivredne organizacija „DIMITRA“, Atina, Grčka: Upravljanje šumskim požarima u okviru globalnih promena: Nedostaci trenutnih pristupa i izazovi razvoja alternativnih rešenja.
- Šumski požari divljaju širom sveta. Požara ima čak i na Grenlandu. Situacija se pogoršava i sve veći broj katastrofa nas napada. Proizvođači protivpožarne opreme pojačavaju kapacitete. Proizvode se i dronovi za vazdušno gašenje požara. Rezultati su tu, ali ne onakvi kakve bismo želeli. Imamo rastući trend oblasti koje su izgorele, a trošimo mnogo više sredstava kako bismo povećali opremljenost naših vatrogasaca. Ljudi iz ruralnih krajeva moraju preventivno da štite svoje površine, a ne da očekuju da će država da vodi računa o njihovim šumama. Rastući trend napuštanja ljudi iz ruralnih sredina je, zato, veliki problem - rekao je Ksanthopulos.
g. Dušan Todorović, načelnik odeljenja za odbranu i vanredne situacije, gradska uprava, Grad Kruševac, Srbija: Veštine lokalnih samouprava za adaptaciju na klimatske promene i održivi razvoj
- Klimatske promene treba da budu posebno evidentirane. One u sebi obuhvataju problem regiona i zato je važna saradnja lokalnih samouprava. Potrebno je umrežavanje zbog zaštite šireg regiona sa zajedničkim problemom. Problem ljudstva je veliki jer ne možete bez ljudi da pokrenete nikakvu intervenciju. Glavne nepogode koje pogađaju grad Kruševac su šumski požari, klizišta, bujične poplave i olujno nevreme. To sve pokušavamo što na lokalnom, što na preko nacionalnih institucija preventivno da sprečimo. Osim lokalnih samouprava potrebni je i umrežavanje slivova - rekao je Todorović.
10:15 ZDRAVSTVENA DIMENZIJA - KAKO DA ZDRAVSTVENI SISTEM UČINIMO OTPORNIM NA KATASTROFE?
Mr Miljan Rančić, dipl. inž. zaštite životne sredine, Nacionalni koordinator za vanredne situacije i implementaciju Međunarodnog zdravstvenog pravilnika, Kancelarija Svetske zdravstvene organizacije (SZO) u Srbiji bio je kordinator
- Svaka vandredna situacija je u većoj ili manjoj meri zdravstvena situacija. Sada je kovid pa to samim tim i jeste zdravstveni problem. Međutim, kada pričamo o poplavama. Jasno je da vi vrlo brzo treba da obezbedite veliku količinu bezbedne vode za piće, dovoljne količine zdravstveno bezbedne i nutritivno bogate hrane, sanitizaciju. Tako da opet zdravstveni razlozi bivaju u fokusu odgovora - rekao je Rančić.
Dr Verica Jovanović, vandredni profesor i direktor Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut“, Srbija bila je prva koja se na ovu temu nadovezala.
Ona je imala priliku da govori o velikoj zdravstvenoj krizi Covidu-19 koji je pogodio Srbiju, ali i ceo svet. Ali i o tome na koji način je Srbija to prebrodila.
Dr Marta Sjeničić, viši naučni saradnik, Institut društvenih nauka, Beograd, Srbija, govorila je o Međunarodnom zdravstvenom pravilniku, Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, ali i obezavama država.
- U skladu sa MZP svaka država članica Svetske zdravstvene organizacije (SZO) će procenjivati događaje na svojoj teritoriji i izveštavati SZO u skladu sa instrumentom za odlučivanje opisanim u Aneksu 2 MZP.
Ona je navela da SZO imenuje fokalnu tačku na svom nivou i da je fokalna tačka u Srbiji od 2011. godine komunikacioni centar u Batutu.
Prof. dr Slađana Jović, Fakultet bezbednosti, Univerzitet u Beogradu, Srbija
- Sa čime se susreće zdravstveni sistem kada se jedan vandredni događaj desi odnosno katastrofa. To su sa zdravstvenog aspekta povrede bilo one termičke, mehaničke, hemijske ili radicione. Pa su tu problemi izazvani emocionalnim stresom. Širenje bolesti koji mogu biti uzročnik, ali i posledica vandrednih situacija - rekla je Jović.
- Analiza ciljeva koji su ispunjeni od 2016. godine, procenjeno je da danas tek trećina sveta raspolaže mogućnostima da proceni, identifikuje i odgovori na moderne situacije u oblasti javnog zdravlja - rekla je Jović.
Prof. dr Boris Kordić, predavač iz oblasti psihologije, Fakultet bezbednosti, predstavnik Srpskog psihološkog društva u Stalnom komitetu za psihologiju katastrofa, kriza i trauma Evropske federacije udruženja psihologa, Srbija
- Ratovi su najveća nevolja našeg društva od koje ne možemo da pobegnemo. Imali smo Prvi svetski rat, globalno iskustvo koje je bilo katastrofično. Ubrzo je bio i Drugi svetski rat koji je pokazao da u međuvremenu ništa pametniji nismo postali. Danas govorimo o mogućnosti Trećeg svetskog rata sa izuzetnim napretkom u svim oblastima, ali sa najmanjim napretkom u ljudskosti - istakao je Kordić.
- Majers je nakon Prvog svetskog rata govorio o šel-šoku odnosno traumatizovanim od rata. Frejd je govorio o ratnoj neurozi odnosno seksualnim traumama zbog razlike u društvu. Drugi svetski rat je doneo ogromni genocid poznat kao Holokaust i dan danas se rade analize posledica toga. Tako da imamo trans generacijski prenos trauma, kod unuka se može osetiti kako su traume u ratu uticale na njihove roditelje i prenele se na njih. Svaka katastrofa kroz koju prolazimo, nosi posledice - rekao je Kordić.
Prof. dr Marija Jevtić, Medicinski fakultet, Univerzitet u Novom Sadu, Zavod za javno zdravlje Vojvodine u Srbiji i istraživački saradnik, Slobodni univerzitet u Briselu, Škola za javno zdravlje, Brisel, Belgija, govorila je o mentalnom zdravlju.
- Niko od nas u kontinuitetu ne može da tvrdi da je bio sasvim zdrav i bez rizika. Prvo se javlja strah, a onda iz njega ide stres. Mediji su ti koji mogu i dobro da utiču na to, ali i jako loše. Svetska zdravstvena organizacija daje savete kako se baviti mentalnim zdravljem - rekla je Jevtić.
Dr Stefan Mandić Rajčević, Laboratorija za infodemiologiju i upravljanje infodemijom, Institut za socijalnu medicinu, Medicinski fakultet, Univerzitet u Beogradu, Srbija obradio je temu infodemija.
- Infodemija je izraz koja postoji još od 2000. godine, a to je nauka koja proučava kako se informacije šire u fizičkom ili virtuelnom prostoru. Često se koristi izraz dezinformacija. Osnova infodemije je pogrešna informacija, ona je pogrešna i nema ulogu da nekom načini bilo kakvu štetu. Dok sa druge strane dezinformacija ima. Ključno je reći da su pogrešne informacije bile 3 do 4, a možda i 10 puta više deljenje putem društvenih mreža nego tačne informacije - rekao je Rajčević.
- Infodemija se širi kao i pandemija, pandemiju zaustavljamo tako što odlučimo da nosimo masku ili da ne idemo na neke skupove. Infodemija se zaustavlja tako što kada stigne neka informacija, proverimo da li je ona pouzdana i ako nije odlučimo da je ne prosledimo - rekao je Rajčević.
Dr Katarzina Melgieš, docent, Pravno-administrativni fakultet, Univerzitet tehnologije i humanističkih nauka Kazimierz Pulaski u Radomu, Poljska govorila je o katastrofama.
- Katastrofe se dele na prirodne katastrofe, katastrofe izazvane ljudskim faktorom i hibridne katastrofe - rekla je Melgieš.
Ona je prezentovala rezultate istraživanja Univerziteta, ali se i dotakla same EU i njihove prevencije katastrofa.
Dr Katarzina Miaskovska-Daszikievičš, docent, Fakultet za pravo, kanonsko pravo i admnistraciju, Katolički univerzitet Jovan Pavle II u Lublinu, Poljska govorila je njenoj državi Poljskoj za koju je rekla da se strogo drži svog ustava i propisa. Međutim navela je da bi to trebalo da se promeni:
- Bez obzira na propise, planove i strategije treba da budemo pripremljeni na neočekivane događaje - rekla je Katarina.
9:00 OTVARANJE DRUGOG DANA KONFERENCIJE
PANEL - EKONOMSKA DIMENZIJA - KAKO DA PRIVREDU UČINIMO OTPORNOM NA KATASTROFE?
Dr Mirjana Laban, vanredni profesor, Fakultet tehničkih nauka, Univerzitet u Novom Sadu, Srbija
Putem video linka uključila se Zuzana Stanton-Gedeš, viši specijalista za upravljanjem rizikom od katastrofa, Svetska banka (istraživanje finansirano od strane EU).
Ona je prezentovala projekat "Ekonomika za prevenciju i spremnost na katastrofe, investiranje u upravljanje rizicima od elementarnih i drugih nepogoda".
- Bavili smo se mogućim jazom u finansijama na nivou EU. Utvrdli smo da uticaj velikih katastrofa može da iznosi između 7 i 17 odsto BDP u zavisnosti od scenarija. Svake godine postoji 10 odsto mogućnosti zemljotresa ili druge nepogode na teritoriji EU, tako da se budžet u zemljama EU mora popuniti. Jaz je moguć u visini od 10 do 50 milijardi evra - rekla je Zuzana.
Sandra Nedeljković, v.d. zamenika direktora, Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima, Vlada Republike Srbije
Ona se dotakla same Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima gde je navela kako je ona zapravo nastala.
- Mi smo nastali 2014. godine u sred onih poplava u Republici Srbiji kada je 2/3 naše zemlje bilo pod vodom. U sred tih poplava Vlada Republike Srbije osnovala je Kancelariju za pomoć i obnovu poplavljenih područja. Ova katastrofa je toliko pogodila Srbiju da je šteta iznosila 4.8 GDP (EUR 1.7 milijarde).
Nedeljković je takođe navela da je Srbija tada aplicirala za fond solidarnosti EU koji je i dobila. Srbija se oporavila od te katastrofe.
- S obzirom da imamo godišnji budžet i kada se desi neka elementarna nepogoda, Republika Srbija mora da preusmeri sredstva sa razvojnih projekata na postupak obnove. Iz tog razloga je Vlada Republike Srbije potpisala jedan sporazum sa Svetskom bankom o upotrebi kredita koji se upotrebljava samo u kriznim situacijama. Ljudi treba da znaju gde novac ide - rekla je Nedeljković.
Dr Elona Pojani, vanredni profesor, viši predavač, Univerzitet u Tirani, Albanija
- Volela bih da se osvrnem na svoju zemlju. Albanija više nije zemlja u razvoju i smatra se manje razvijenom zemljom. Mada je finansijsko tržište dosta novo i mlado. Ovo znači da mi imamo osnovni tip finasiranja rizika. Iako je Albanija najpogođenija zemlja katastrofama u Evropi, to nije došlo do naše javne politike. Videli smo posledice toga kada je zemljotres pogodio Albaniju 2019. godine. Mi nemamo sredstava na tržištu kapitala, tako da moramo da se oslanjamo na vladine imovine kao što su preraspodela budžeta i međunarodnu pomoć - rekla je Pojani.
Dr Ljiljana Popović, vanredni profesor, Katedra za industrijsko inženjerstvo i upravljanje, Fakultet tehničkih nauka, Univerzitet u Novom Sadu, Srbija
Ljiljana se nadovezala na izjavu Sandre Nedeljković gde je navela da kada pitate ljude u Srbiji o prirodnim katastrofama da će svi reći poplave, međutim niko ne bi spomenuo suše.
- Na Sandrinoj prezentaciji mogli ste da vidite da su štete od poplava 2014. godine bile nešto malo manje od 1.5 milijarde EUR. Dve godine pre poplava imali smo užasno jaku sušu čija je šteta na kraju te godine iznosila 2.1 milijardu EUR. Opet nas je 2017. godine pogodila još jedna suša, šteta je iznosila negde oko 1 milijarde EUR. Za ovu godinu se govori da je ovo jedna od 3 najtoplije godine u Evropi od kako merimo temperaturu i već napočetku smo znali da će biti štete jer kiša nije pala onda kada je trebala. Tako da na kraju ove godine, sabraćemo kolika je šteta i biće veoma velika - rekla je Popović.
- Do sada je u poljoprivredi postojalo tradicionalno štetovno osiguranje. To je osiguranje plati premiju (isplaćuje se razlika između ostvarenog prinosa i predviđenog prinosa). Međutim se u inostranstvu se pojavljuje indeksno osiguranje. Dakle time se dobija da je procena štete gotovo zamenjena jednostavnosm isplatom i više nemamo skupe troškove i likvidacije same štete. Prema našim istraživanjima, Vojvodina je najpovoljnija da se uvede ovaj vid osiguranja - rekla je Popović.
Kurir.rs/L.V/M.V/