Sve zemlje zapadnog Balkana prolaze kroz energetsku transformaciju, a budućnost regiona je u umrežavanju i jedinstvenom energetskom tržištu
Energetski sektori svih zemalja nalaze se pred velikim izazovom.
Tranzicija koja treba da se sprovede podrazumeva kontinuirano smanjenje emisije ugljen-dioksida kako bi na kraju tog procesa, koji bi, prema procenama iz EU, trebalo da se okonča 2050. godine, proizvodnja, prenos i potrošnja energije trebalo bi da se ostvaruju novim tehnologijama. Energetska tranzicija koja će omogućiti korišćenje „čistih tehnologija“ u većem procentu i veće učešće obnovljivih izvora energije (OIE) podrazumeva da će većina država iz regiona, uključujući i Srbiju, tokom prelaznog perioda koristiti i fosilna goriva, ali i da se što više oslanja na OIE.
EU postavila je dugoročni cilj smanjenja emisije gasova sa efektom staklene bašte za 80-95 odsto do 2050. godine, u poređenju sa 1990. Upravo strategija Evropske komisije „Mapa puta 2050“ predviđa uspostavljanje energetskog sistema koji bi bio kompatibilan sa ciljem smanjenja emisije štetnih gasova. To dalje znači da bi oko dve trećine energije EU trebalo da nastane iz OIE.
Nova strategija EU
„Mapa puta 2050“ omogućava državama članicama da naprave potrebne energetske izbore kako bi ostvarili dugoročne ciljeve. Da bi se oni postigli, potrebna su značajna ulaganja u nove niskougljene tehnologije, obnovljive izvore energije, energetsku efikasnost i mrežnu infrastrukturu.
Iako podaci s kraja 2018. govore da je Srbija na 20,3 odsto OIE, ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić ocenjuje realnim ciljeve koje je pred Srbiju postavila EU da do kraja 2020. ima 27 odsto udela u ukupnoj potrošnji iz obnovljivih izvora energije, što je iznad evropskog proseka. - Srbija ima velike potencijale, pre svega kada su u pitanju biomasa, naravno vetar, solar, ali tu su i naši hidrotermalni i geotermalni potencijali. Srbija zaista ima sve uslove da u narednim decenijama da svoj doprinos u borbi protiv klimatskih promena - rekao je Antić.
Memorandum o razumevanju sa Evropskom investicionom bankom (EIB) Vlada Srbije potpisala je pre pet godina.
"Ponosni smo što smo predvodnici jedne od najznačajnijih inicijativa za budućnost koja podrazumeva borbu protiv klimatskih promena, čije posledice svi osećamo. Kao najveći investitor u ekološke projekte, EIB je pokrenuo novo poglavlje u borbi za očuvanje prirodnih resursa u skladu sa smernicama Pariskog sporazuma. To znači da će i privredni sektor morati aktivno da učestvuje i da svoj doprinos čistijoj planeti, uz našu pomoć. Pored fokusa na održivi razvoj, jedan od glavnih prioriteta EIB-a je i unapređenje integracije zemalja unutar Zapadnog Balkana, kao i ka Evropskoj uniji. U ovom regionu je za razvoj transportne i energetske infrastrukture do sada uloženo preko 4 milijarde evra kroz razne kredite i donacije", izjavila je direktorka kancelarije EIB-a za Zapadni Balkan Dubravka Negre.
Istraživanja u okviru projekta „Platforma za dijalog eksperata o regionalnim politikama u oblasti obnovljivih izvora energije“ (REPCONS) pokazuju da je energetska tranzicija (dekarbonizacija) razvojna šansa regiona, a da je ključni faktor jača međudržavna saradnja između zemalja Balkana. Projekat, čiji je cilj da ubrza proces energetske tranzicije kroz veće korišćenje obnovljivih izvora energije (OIE), pokazao je da energetska transformacija nije samo razvojna prilika za Srbiju već i za ostale zemlje regiona.
Jedinstveno tržište
S druge strane, energetika ne poznaje granice, pa je neophodna regionalna saradnja, uz pravo svake države da odredi svoj energetski miks. Ideja o energetskom povezivanju nije nova, već je dogovorena 2015. godine u Beču, na energetskom samitu posvećenom regionu, a potvrđena je dve godine kasnije u Trstu. Ukrupnjavanje tržišta, tj. energetsko umrežavanje zapadnog Balkana, slažu se stručnjaci, moglo bi da predstavlja i jedan od značajnih faktora za postizanje veće energetske stabilnosti balkanske regije, na čemu godinama unazad insistira i EU. Tome naruku ide i činjenica da region ima dosta zajedničkih projekata, od kojih su najznačajniji gasovod koji će predstavljati nastavak gasovoda Turski tok i Transbalkanski koridor za prenos struje, koji bi trebalo da bude završen najkasnije do 2026. i da Balkanu obezbedi energetsku stabilnost. Sve ovo čini dobru polaznu osnovu za uspeh ove inicijative.
Kurir.rs/ Jelena Vukić Foto: Shutterstock