Tri drveta proizvedu onoliko kiseonika koliko se potroši za jedan prosečan životni vek čoveka
Uobičajeno je da naši ljudi zasade drvo kada završe školu ili im se rodi dete, a ni svesni nisu da tim označavanjem najvažnijih momenata u životu i prirodi vraćaju dug. Da bismo svesno i savesno taj dug vraćali i baš svi sadili drveće, koje nam kiseonik, to jest život daje, naša je obaveza, kao medija, da kontinuirano sprovodimo edukaciju. Igor Žeželj, direktor Adrija medija grupe, naglašava da naša kompanija upravo platformom „Održiva budućnost“ želi da promoviše odgovoran odnos prema prirodi, kao i sve one male velike ljude, tihe heroje našeg doba, koji svojim svakodnevnim radom i entuzijazmom krče staze održive budućnosti na dobrobit svih nas i celog društva.
- Svaki čovek treba da zasadi po tri stabla tokom života da bi se odužio prirodi. Tri drveta proizvedu onoliko kiseonika koliko se potroši za jedan prosečan životni vek čoveka. To je jedan od najvažnijih podataka koji sam naučio od stručnjaka iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede - Uprave za šume, Pokreta gorana Srbije, JP „Srbijašume“, JP „Vojvodinašume“, Privredne komore Srbije i Botaničke bašte „Jevremovac“, naših partnera u projektu „Zasadi drvo“, koji smo pokrenuli s kompanijom dm drogerie markt. Sve što smo naučili želimo da prenesemo građanima i da ih edukujemo permanentnim ukazivanjem i podsećanjem na potrebu očuvanja šuma, ali i da im pokažemo na praktičnim primerima. Priliku za to imaćemo već 3. novembra, kada Adrija medija grupa i dm drogerie markt, uz podršku institucionalnih partnera u projektu „Zasadi drvo“, otvaraju jesenju sezonu pošumljavanja - rekao je Igor Žeželj u intervjuu za Kurir i nastavio:
- Srbija je sa 30 odsto teritorije pokrivene šumama na svetskom proseku i u rangu Rumunije, Španije, Norveške. Prostornim planom Republike Srbije predviđeno je da pošumljenost bude 41 odsto, što bi bilo neznatno manje od evropskog proseka, koji je 46 odsto. Dakle, na dobrom smo putu. Međutim, ima krajeva gde nismo dovoljno dobri i tu želimo da pomognemo ljudima koji ulažu ozbiljne napore da Srbija bude bolje pošumljena. Vojvodina je, recimo, specifična zbog velikih poljoprivrednih površina. Pošumljenost u pokrajini je sada 6,5 odsto, a optimalno bi bilo oko 14 odsto. Vlasnici poljoprivrednih gazdinstava mogli bi, na primer, da prave drvorede na obodu svojih poseda. Međutim, to se ne dešava jer većina paora ima predrasude da će drveće hladom smanjiti prihod sa oranica. Eto nam još jednog praktičnog primera kako mediji mogu da pomognu i edukuju ljude, a samim tim ih i pokrenu na akciju. Osim što bi to drveće stvaralo kiseonik i branu vetrovima, njegovo korenje apsorbovalo bi sve štetne materije koje ostaju u zemlji posle veštačkih đubriva i tako sprečavalo da one završe u vodotokovima. Ljudi i ne znaju da su koristi od drveća višestruke.
- Pokušaćemo da 3. novembra što više ljudi izvedemo na više lokacija širom Srbije. Nije cilj da neko uloži sredstva, imamo državu i institucije koje to sistemski rade, već je cilj da izvedemo što više građana da zasade sadnice i time pomognemo ljudima koji se uspešno bore na polju pošumljavanja. Gorani, šumari, zaposleni u „Gradskom zelenilu“ i mnogi drugi su heroji našeg vremena, a praktično su nevidljivi, bez dovoljno prostora u medijima, a samim tim i bez podrške građana u tome što rade.
Proklamovali ste cilj od 50.000 sadnica zasađenih u jednom danu. Nije li to preveliki zalogaj?
- Jeste, to je možda suviše visok cilj, ali težimo ka njemu. Na kraju dana uopšte nije bitan broj zasađenih sadnica. Koliko god da ih zasadimo tog dana, to će sasvim sigurno biti pobeda i dobićemo brojne borce za pošumljavanje Srbije i očuvanje prirode. Što ne uradimo prvog dana, uradićemo kasnije. Vraćam se opet na Vojvodinu, koja je specifična i po tome što je pošumljavanje najbolje u decembru, jer se tamo uglavnom sade topole, kojima taj period godine najviše odgovara. Zajedno s građanima bićemo na tri lokacije u Vojvodini 3. novembra, ali ćemo na radnu akciju i u decembru. Što ne uradimo jesenas, uradićemo na proleće, a što ne uradimo tada, uradićemo sledeće jeseni. Najvažnije je da nećemo odustati od promovisanja onoga što heroji pošumljavanja rade za sve nas i motivisanja ljudi da im pruže podršku.
Mnogi tvrde da poslovanje po principima održivog razvoja ne može da ide ruku podruku s profitabilnim poslovanjem.
- Shvatam da ljudi ne mogu da ispune sve, da ne mogu svaki segment svog poslovanja da usklade s principima održivog razvoja, ali ne mogu da shvatim da ima onih koji baš ništa ne čine na tom polju. A zaista mnogo toga može da se uradi. Tu, pre svega, mislim na kompanije. Upravo zato smo i napravili platformu „Održiva budućnost“, gde nam se u okviru projekta „Zasadi drvo“ pridružila kompanija dm drogerie markt, i zahvalan sam im na partnerstvu u ovom projektu i prepoznavanju važnosti teme. Održiva budućnost nije destinacija, već put koji nema kraja, put na kome postajemo sve bolji i koji je određen životnim stilom kome težimo. Na tom putu neka kompanija može da pređe milje, neka metre, ali je bitno da svi idemo njime i da idemo napred. I siguran sam da možemo da napredujemo iz godine u godinu, i kao privreda, i kao društvo, i kao svet. I Adrija medija grupa o održivom razvoju uči iz dana u dan. Menadžment Adrija medija grupe, zajedno sa svojim zaposlenima, zasadiće 3. novembra više od tri drveta po zaposlenom i time ćemo, kao pojedinci, odužiti svoj dug prirodi. Pokušaćemo da zasadimo što više stabala da bismo odužili i dug kolega koji tog dana ne budu mogli da dođu.
Koje je sve to vaše konkretno delanje po principima održivog razvoja?
- Ostaću u domenu šuma i navesti da se već nekoliko godina naše dnevne novine Kurir štampaju na sto odsto recikliranom papiru. To je samo jedna od naših aktivnosti, i tu ne stajemo. Planiramo da to delanje nastavimo i drugim akcijama, ali i permanentnom edukacijom ljudi. Svestan sam da sigurno ne poslujemo sto odsto u skladu sa svim principima za očuvanje prirode, ali se stalno unapređujemo i svake godine ćemo biti bolji. I to je cilj ove kampanje. Ponavljam da održiva budućnost nije destinacija, nego put - put edukacije, put savesnosti, ali i put odricanja. I niko to ne može izolovano da radi. Osim što edukujemo i motivišemo svoje čitaoce i gledaoce da misle i rade po principima održive budućnosti, a na dobrobit celog društva, otvorili smo platformu za poslovne partnere i očekujemo širok odziv jer je cilj plemenit. „Održiva budućnost“ neće biti samo naša platforma, želimo da je omasovimo, da što više kompanija dela s nama u istom pravcu. Krajnjeg cilja nema, jer cilj je da iz dana u dan radimo sve više za dobro svih nas, ali i generacija kojima svet ostavljamo.
Kurir.rs/ Foto: Zorana Jevtić