Poskupljuje jagnjetina zbog novih pravila o klanju ovaca i koza? Stočari upozoravaju na širenje crnog tržišta
Dodajte Kurir Biznis u vaš Google izbor- Hrvatska je ograničila klanje ovaca i koza za sopstvene potrebe na najviše 10 godišnje, što je izazvalo nezadovoljstvo uzgajivača. Oni upozoravaju da bi mera mogla da ugrozi mala gazdinstva i podstakne crno tržište.
- Proizvođači tvrde da nema dovoljno kapaciteta u klanicama i da će dodatni troškovi prevoza i klanja poskupeti jagnjetinu. Ministarstvo, međutim, navodi da u Hrvatskoj postoji 98 odobrenih klanica i da je limit preuzet iz prakse EU.
Nova pravila o klanju ovaca i koza za sopstvene potrebe izazvala su nezadovoljstvo među hrvatskim uzgajivačima, koji upozoravaju da bi ograničenje na najviše deset životinja godišnje moglo ozbiljno da ugrozi mala poljoprivredna gazdinstva.
Proizvođači strahuju da će zbog nedostatka kapaciteta u klanicama biti prinuđeni na dodatne troškove, a posledice bi na kraju mogli da osete i potrošači kroz skuplju jagnjetinu.
Jagnjenje je već počelo, a uskoro počinje i sezona jarenja, ali se domaći uzgajivači suočavaju sa problemom plasmana jaganjaca i jaradi na tržište. Posebno je teško u Istri, gde postoji samo jedna klanica koja teško uspeva da odgovori na potražnju.
"Nemamo gde da plasiramo jagnjetinu. U Istri postoji samo jedna klanica koja ne može da prihvati toliki pritisak. Ako sada pozovete klanicu i kažete da vam je potrebno klanje, zakazaće vam termin za pet ili šest meseci“, rekao je Vedran Macan, uzgajivač istarske ovce, za Dnevnik Nove TV.
Sporna je nova odredba prema kojoj je za sopstvene potrebe godišnje dozvoljeno zaklati najviše deset ovaca i koza po objektu. Proizvođači smatraju da bi takvo ograničenje moglo dodatno da oteža opstanak malih gazdinstava, ali i da podstakne širenje crnog tržišta.
Uzgajivači strahuju od crnog tržišta
"Ljudi će prestati da prijavljuju stada. Stada neće biti obeležena, niti uvedena u evidenciju, a oni koji imaju obeležena stada neće prijavljivati jarenja i jagnjenja, već će se sve odvijati mimo kontrole“, upozorio je Kruno Čičko iz Regionalnog udruženja kozarа i ovčara RUKA.
Uzgajivači zbog toga traže formiranje radne grupe koja bi pronašla dugoročno održivo rešenje. Dodatni problem predstavljaju troškovi prevoza životinja do klanica, što bi posebno pogodilo proizvođače na ostrvima.
"Gde bi taj uzgajivač trebalo da smesti životinje za klanje u vozilu, da plati trajekt, odveze ih, na primer, u Rijeku, u registrovani objekat za klanje životinja sa sistemom hlađenja, a zatim se ponovo vrati do trajekta i preveze meso na Rab? Da bi ga na kraju prodao na svom gazdinstvu, gde mora da ima registrovanu mesaru“, upozorio je Zdravko Barać iz Hrvatskog saveza uzgajivača ovaca i koza.
Barać smatra da bi svi dodatni troškovi proizvodnje, prevoza i skladištenja na kraju mogli da se preliju na kupce.
"U konačnici, cela ova situacija verovatno vodi ka poskupljenju“, poručio je.
Ministarstvo objašnjava kako je određen limit
Od Ministarstva poljoprivrede uzgajivači traže objašnjenje kriterijuma na osnovu kojih je određen limit od deset životinja, ali i odgovor na pitanje da li je pre uvođenja ograničenja proverena stvarna dostupnost klanica.
Iz Uprave za veterinarstvo poručuju da je broj od deset životinja određen na osnovu iskustava drugih članica Evropske unije i tvrde da Hrvatska ima dovoljno odobrenih klanica.
"Taj broj od deset životinja rezultat je proučavanja propisa drugih država članica. U Republici Hrvatskoj imamo 98 odobrenih klanica za papkare, od kojih 90 odsto kolje ovce i koze i sve su odobrene za uslužno klanje“, rekla je Zrinka Dugonjić Odak iz Uprave za veterinarstvo Ministarstva poljoprivrede.
Domaći proizvođači, međutim, tvrde da su od 98 odobrenih klanica, nakon provere mogućnosti uslužnog klanja, dobili samo tri potvrdna odgovora.
Upozoravaju da bi nova pravila mogla da idu u korist uvoznicima, dok bi mali domaći uzgajivači mogli da odustanu od proizvodnje. Čičko posebno upozorava na opasnost od uvoza mesa iz zemalja u kojima su zabeležene zarazne bolesti.
"Problem kod uvoza je to što najveći deo dolazi iz Rumunije, Bugarske i tih područja u kojima trenutno postoje zarazne bolesti. Ako one stignu u Hrvatsku, to bi bila opšta tragedija“, rekao je.
Prema podacima navedenim u prilogu Dnevnika Nove TV, do avgusta prošle godine u Hrvatsku su uvezene 1.472 tone jagnjećeg i kozjeg mesa, vredne više od 14 miliona evra.
Iz Rumunije je stiglo oko tonu i po kozjih trupova, kao i čak 695 tona jagnjećih trupova.
Kurir Biznis/Dnevno.hr