Nobelovac ima recept za preskupe stanove: Predlaže neočekivano rešenje koje bi moglo da obori kirije u Evropi
Dodajte Kurir Biznis u vaš Google izbor- Pol Krugman predlaže privremeno ograničavanje rasta kirija uz više gradnje stanova kao odgovor na stambenu krizu u evropskim gradovima.
- Smatra da bi liberalizacija gradnje i modeli stabilizacije kirija mogli brzo da ublaže troškove stanovanja, dok bi trajno rešenje zahtevalo godine.
- Upozorava i da francuski dug može postati rizik za evrozonu, a Evropi preporučuje privremenu zaštitu industrije od američkih i kineskih pritisaka.
Nobelovac Pol Krugman podržava privremeno ograničavanje rasta kirija kao odgovor na stambenu krizu koja sve snažnije pogađa evropske gradove. Istovremeno upozorava da je javni dug Francuske postao ozbiljan rizik za evrozonu i da bi Evropa, zbog pritiska Sjedinjenih Američkih Država i Kine, trebalo da razmotri i privremenu zaštitu sopstvene industrije, piše Euronews.
Već gotovo dva meseca protesti se šire širom Evrope, od Albanije i Italije do Francuske, Belgije, Nemačke, Portugala i Španije. Zahtevi demonstranata razlikuju se, ali među glavnim izvorima nezadovoljstva, posebno kod mladih, nalaze se visoki troškovi stanovanja.
Evropska komisija je u septembru predstavila predlog evropskog zakona o pristupačnom stanovanju, navodeći da čak 51 odsto stanovnika evropskih gradova smatra da je stanovanje hitan problem u mestu u kojem žive.
Potrebno graditi više stanova
Krugman smatra da je osnovno ekonomsko rešenje relativno jednostavno: potrebno je graditi više stanova i uklanjati prepreke koje usporavaju novu gradnju.
Tamo gde su propisi za gradnju liberalizovani, povećanje ponude već je dovelo do primetnog pada cena, tvrdi ovaj ekonomista.
Problem je, međutim, što izgradnja dovoljnog broja novih stanova traje godinama, dok su za deo stanovništva postojeće cene već postale gotovo nemoguće za plaćanje.
U Rimu, na primer, mesečna cena jedne sobe za studente može da dostigne čak 1.200 evra, dok evropske studentske organizacije upozoravaju da visoki troškovi stanovanja pojedine mlade ljude već udaljavaju od visokog obrazovanja.
Studenti koji ne žive sa roditeljima u proseku izdvajaju gotovo 40 odsto mesečnih prihoda za stanovanje, navodi Euronews pozivajući se na podatke evropskih univerzitetskih organizacija.
Krugman: Gradnja stanova i kontrola kirija mogu da idu zajedno
Zbog toga Krugman ne odbacuje regulisanje kirija, iako ekonomisti tradicionalno upozoravaju da prestroga kontrola cena može da smanji interesovanje investitora za novu gradnju.
On zagovara takozvane modele stabilizacije kirija druge generacije, koji ograničavaju nagla poskupljenja, ali istovremeno ostavljaju prostor i podsticaje za izgradnju novih stanova.
Kao primer navodi Njujork, gde se deo kirija reguliše, dok privatni investitori dobijaju značajne poreske olakšice ukoliko deo novoizgrađenih stanova uključe u sistem pristupačnog stanovanja.
Nisam purista po tom pitanju - poručuje Krugman, ističući da izgradnja stanova i regulacija kirija mogu da postoje istovremeno.
Sličan pristup primenjuje se i u Berlinu. Tamošnje pravilo o ograničavanju kirija produženo je do kraja 2029. godine, a kod novog zakupa cena po pravilu ne sme da bude više od 10 odsto iznad uporedive lokalne kirije. Novi i temeljno renovirani stanovi spadaju među izuzetke.
Krugman smatra da takve mere ne bi trebalo da budu trajno rešenje.
Ukoliko se istovremeno bude dovoljno gradilo, ograničenja bi, prema njegovom mišljenju, bila potrebna samo nekoliko godina, dok bi njihov pozitivan efekat na kućne budžete bio gotovo trenutan.
Francuski dug mogao bi da postane problem cele evrozone
Krugman je mnogo zabrinutiji kada govori o Francuskoj.
Francuski javni dug je krajem drugog tromesečja 2026. godine dostigao oko 119 odsto bruto domaćeg proizvoda, odnosno gotovo 3,6 biliona evra. Evrostat svrstava Francusku među najzaduženije članice Evropske unije, iza Grčke i Italije.
Krugman smatra da Francuska ne bi morala da sprovodi nagle kratkoročne mere štednje kada bi imala uverljiv plan kojim bi pokazala da se javne finansije dugoročno mogu stabilizovati.
Jedan od problema vidi u penzionom sistemu, ocenjujući da je starosna granica za odlazak u penziju u Francuskoj preniska.
Njegova najveća bojazan jeste mogućnost da Francuska jednog dana izgubi poverenje finansijskih tržišta i suoči se sa krizom finansiranja nalik onoj kroz koju su tokom evropske dužničke krize prolazile manje članice evrozone.
Međutim, razlika je u veličini ekonomije.
Ako Francuska upadne u krizu, to može da sruši čitav sistem evra - upozorio je Krugman za Euronews.
Francuska je druga najveća ekonomija Evropske unije i čini približno petinu privrede evrozone.
Zbog toga je Krugman opisuje kao zemlju koja više nije samo "prevelika da bi propala“, već potencijalno i „prevelika da bi mogla da bude spasena“.
Prema njegovoj proceni, spasavanje ekonomije takve veličine zahtevalo bi sredstva koja evropske institucije teško mogu da obezbede.
Evropi preti gubitak velikog dela industrije
Krugman upozorava i na još jedan ozbiljan problem - deindustrijalizaciju Evrope.
Evropske kompanije istovremeno se suočavaju sa američkim trgovinskim barijerama, višim troškovima energije i snažnom konkurencijom kineskih proizvođača, koje evropski zvaničnici optužuju za prekomernu proizvodnju i državne subvencije.
Posebno osetljiv sektor je automobilska industrija.
Krugman veruje da evropski proizvođači automobila mogu ponovo da postanu konkurentni, ali upozorava da vreme ne radi u njihovu korist.
Postoji opasnost da se, dok kompanije ispravljaju strateške greške i prilagođavaju novoj konkurenciji, čitav proizvodni ekosistem počne da se raspada – od dobavljača i fabrika do stručnog znanja i radnih mesta.
Ukoliko se to dogodi, povratak proizvodnje biće mnogo teži, čak i ako same kompanije kasnije ponovo postanu konkurentne.
Zagovornik slobodne trgovine sada traži privremenu zaštitu industrije
Upravo zbog toga Krugman, ekonomista koji je dugo poznat kao zagovornik otvorene međunarodne trgovine, smatra da Evropa trenutno mora da zauzme odbrambeni stav.
Nažalost, sada je vreme za određeni oblik privremenog protekcionizma - poručio je.
On ne zagovara trajno zatvaranje evropskog tržišta, već mere koje bi evropskoj industriji dale dovoljno vremena da se prilagodi američkim carinama, kineskoj konkurenciji i ubrzanoj tehnološkoj tranziciji.
Njegova poruka je da Evropa istovremeno mora da rešava tri velika problema: stanovanje koje postaje nedostupno delu stanovništva, rastuće fiskalne rizike u velikim ekonomijama i opasnost od gubitka industrijske baze.
Kada je reč o stanovanju, Krugman vidi prostor za kratkoročnu regulaciju kirija dok se ne izgradi dovoljno novih stanova. Za Francusku traži uverljiv plan za stabilizaciju javnih finansija, dok je u slučaju evropske industrije čak i kao dugogodišnji zagovornik slobodne trgovine spreman da podrži privremene zaštitne mere kako bi Evropa dobila vreme za prilagođavanje novim okolnostima.
Kurir Biznis/Poslovni.hr