Broj stanaca koji u Srbiju dolaze trbuhom za kruhom blizu je 100.000, a kako je među njima najviše građevinskih radnika različitih profila zanata koji slabo znaju jezike pa se teško snalaze iz Sindikata radnika građevinarstva smatraju da im se mora na neki način pomoći.
Zato i predlažu da se država pozabavi ovim problemom i da se za prijem stanih radnika obezbede svojevrsni prihvatni punktovi gde bi strani radnici mogli da dobiju svu potrebnu pomoć oko smeštaja, ishrane i drugih potreba kako bi se lakše uklopili u društvo.
- Mi ne smemo da dozvolimo getoizaciju tih radnika, da budu izolovani. Oni pripadaju različitim nacijama, verama i zato je neophodno otvoriti punktove, odnosno centre za prijem stranih radnika gde bi oni po dolasku u Srbiju mogli da dobiju sva moguća obaveštenja od radno-pravnih do informacija o mogućnostima smeštaja i ishrane. Oni ne poznaju domaĆe zakonodavstvo i kakva prava imaju. Mnogi od njih su druge vere i ishrana im je drugačija i zato ne smemo dozvoliti da se osećaju odbačeno i nepoverljivo - ističe Saša Torlaković, predsednik Sindikata radnika građevinarstva.
On dodaje da je otvaranje punktova za prijem stranih radnika dobro i iz drugih administrativnih razloga.
- Ako primite 100.000 stranih radnika imate isto toliko poreza i doprinosa, što je na godišnejm novou 1,2 miliona plaćenih doprinosa. Nek su to doprinosi i na minimalnu zaradu pa je to ogromna svota. Meni je bitno da ti radnici budu uredno prijavljeni i da se na njih plaćaju porezi i doprinosi, da ih ljudi ne drže na minimalcima i da im deo para daju na ruke. Zato moramo da kontrolišemo šta se dešava i ako je sve legalno onda će Srbija napredovati. Zato je otvaranje ovih punkotva važno jer bi se tu svi strani radnici registrovali i tako ostvarivali ista prava kao i domaći - naglašava Torlaković.
U Srbiji je u 2023. godini izdato više od 52.000 radnih dozvola strancima, što je skok od blizu 70 odsto u odnosu na godinu dana ranije. Samo u Beogradu je 30.000 stranih radnika više, ali i pored toga se oseća manjak radnika svih profila.
Prema nekim procenama Srbiji nedostaje oko 20.000 vozača i isto toliko radnika u ugostiteljstvu.
Među strancima koji su došli na pečalbu u Srbiju najviše je radnika iz Kine, njih 10.000, a zatim slede Rusi čiji je broj dostigao 8.000, Turci kojih ima 5.500 radnika, kao i radnici iz Indije, njih oko 3.000. Ostatak radnika dolazi iz Kube, Nepala, Bangladeša i susednih zemalja.
S predlogom Sindikata radnika građevinarstva da stranim radnicima treba pružiti pomoć kada dođu u Srbiju slaže se i Nebojša Atanacković, počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije, koji ističe da će njihov prijem biti posebno izazovan kada počnu dolaziti u masovnom broju zbog realizacije projekta Expo 2027.
- To je pozitivan predlog, pogotovo što imamo negativan primer Indijaca u Kraljevu kojima nije plaćano za rad, a nisu znali kako da se vrate u svoju zemlju. Mi kao poslodavci ćemo podržati ideju da ti ljudi, ako ih primamo da ovde rade, imaju adekvatnu brigu kroz takve punktove. Ko i kako će to da plaća to je dalja priča. Imamo Ministarstvo za rad i socijalno staranje koje bi moglo da se uključi i da to bude pod njihovom kontrolom - kaže Atanacković.
On dodaje da u zemljama iz kojih dolaze strani radnici u Srbiju postoje agencije koje ih dovode, ali za masovniji dolazak za realizaciju Expo 2027. to neće biti dovoljno.
- Tada će dolaziti razni ljudi i razne firme i trebalo bi da predupredimo negativne posledice. Pre svega treba obezbediti da ti ljudi budu redovno plaćeni i da imaju humani smeštaj i ishranu. I zato je logično da sindikati brinu o tome, a i za nas poslodavce bi firme koje ne plaćaju doprinose radnciima predstavljale nelojalnu konkurenciju - upozorava Atanacković.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
