Novi automobili kriju neprijatno iznenađenje ispod poda prtljažnika: Ono što se nekad podrazumevalo, sada se doplaćuje
Dodajte Kurir Biznis u vaš Google izbor- Kod novih automobila rezervni točak, dizalica i ključ sve češće nisu deo standardne opreme, već se nude uz doplatu ili ih zamenjuje komplet za krpljenje gume.
- Proizvođači to pravdaju manjom masom, boljom efikasnošću i više prostora u prtljažniku, ali time smanjuju i troškove proizvodnje.
- Za vozače to znači dodatni trošak i veći rizik da zbog probušene gume ostanu bez brzog rešenja na putu.
Kod novih automobila ispod poda prtljažnika sve češće nema rezervnog točka, dizalice i ključa, što je decenijama bilo deo standardne opreme. Proizvođači ovu promenu objašnjavaju manjom masom vozila, boljom efikasnošću i većim prtljažnikom, ali postoji još jedan, mnogo prizemniji razlog - izbacivanjem ove opreme štedi se na svakom proizvedenom automobilu.
Ono što je nekada bilo sasvim normalno, danas se sve češće nudi kao dodatna oprema ili se u potpunosti zamenjuje kompletom za privremenu popravku gume. Za vozače to znači da, pored sve viših cena novih automobila, moraju da razmišljaju i o tome kako će rešiti jedan od najčešćih problema na putu.
Manja masa i bolja efikasnost
Argument o smanjenju mase nije izmišljen. Rezervni točak, dizalica i alat mogu da dodaju nekoliko desetina kilograma, a svako smanjenje mase može doprineti manjoj potrošnji goriva i nižim emisijama. To je posebno važno proizvođačima koji moraju da ispune sve strože propise o emisijama i potrošnji, ali i da poboljšaju deklarisane karakteristike svojih modela.
Uklanjanjem rezervnog točka dobija se i više prostora u prtljažniku, što može biti prednost u automobilima kod kojih je svaki centimetar važan. Kod pojedinih modela taj prostor koristi se za dodatne pregrade, smeštaj kablova za punjenje ili druge delove opreme. Ipak, kupce posebno nervira kada automobil ima čak i fabrički predviđeno mesto za rezervni točak, ali se on nudi samo uz doplatu. U takvim slučajevima teško je izbeći utisak da se štedi na nečemu što je nekada bilo sastavni deo automobila, a zatim se kupcu naplaćuje da bi dobio opremu koja mu može zatrebati u nepredviđenoj situaciji.
Dodatni trošak za kupce
Tako kupac plaća sve skuplji automobil, a opremu koja se nekada podrazumevala mora da kupi kao dodatak. Ako se odluči za rezervni točak, potrebno je proveriti da li su uz njega uključeni dizalica i ključ, jer ni oni ne moraju nužno biti deo paketa. Druga mogućnost je komplet za popravku gume, koji najčešće sadrži sredstvo za zaptivanje i kompresor. Takvo rešenje zauzima manje prostora i lakše je od rezervnog točka, ali ima ograničenu primenu. Može pomoći kod manjih oštećenja gazećeg sloja, dok veće rupe, oštećenja bočne strane ili potpuno uništena guma mogu da učine popravku nemogućom.
Neki automobili opremljeni su gumama sa ojačanim bočnim stranama, poznatim kao run-flat, koje omogućavaju ograničenu vožnju i nakon gubitka pritiska. Ipak, i tada postoje ograničenja u pogledu brzine i pređene udaljenosti, pa takve gume nisu univerzalno rešenje za svaki kvar.
Kada probušena guma postane ozbiljan problem
Izbacivanje rezervnog točka teško je predstaviti kao nedvosmislen tehnološki napredak. Proizvođačima donosi manju masu vozila, više prostora i niže troškove proizvodnje, dok vozači preuzimaju veći rizik da zbog obične probušene gume ostanu na putu i čekaju pomoć, ponekad i satima. Problem je posebno izražen na dužim putovanjima, na auto-putevima i u udaljenim krajevima, gde pomoć ne mora da stigne brzo.
Ako je guma toliko oštećena da komplet za popravku ne može da pomogne, vozač nema mnogo izbora osim da pozove pomoć na putu ili šlep-službu. Zbog toga prilikom kupovine novog automobila nije dovoljno proveriti veličinu prtljažnika, potrošnju i multimedijalnu opremu. Važno je pogledati i šta se nalazi ispod poda prtljažnika, da li postoji mesto za rezervni točak, koliko košta njegovo naknadno ugrađivanje i koja su alternativna rešenja predviđena za slučaj bušenja gume. Na kraju, manja masa i više prostora mogu biti korisni, ali vozači bi trebalo da znaju šta dobijaju, a čega se odriču. Jer ušteda proizvođača na opremi može da postane dodatni trošak za vlasnika baš onda kada mu je automobil najpotrebniji.
Kurir Biznis/Kamatica