Nema greške sa fasadom uz ova zlatna pravila: 10 koraka da vam olakšaju ceo proces i obezbede toplu zimu, majstori savetuju
Dodajte Kurir Biznis u vaš Google izbor- Fasaderski radovi su među najrizičnijima jer se obavljaju na visini, pa su stabilna skela, sidrenje i jutarnja kontrola obavezni pre svake smene.
- Vetar, poledica i hladnoća dodatno povećavaju opasnost, zato treba pratiti prognozu, čistiti površine i koristiti protivkliznu obuću i HTZ opremu.
Fasaderski radovi spadaju među najrizičnije poslove u građevinarstvu jer se veliki deo posla obavlja na visini, na skelama. Rizik je posebno izražen tokom hladnijih meseci, kada kiša, mraz, sneg i jaki udari vetra mogu dodatno ugroziti stabilnost konstrukcije i bezbednost radnika.
Rad na skeli je "hleb sa sedam kora", a upravo zato svaka greška može imati ozbiljne posledice. Dobra organizacija, ispravna oprema i nekoliko minuta kontrole pre početka rada mogu napraviti razliku između bezbednog radnog dana i teške nezgode.
1. Stabilna skela je osnov svega
Skela je osnova svakog fasaderskog posla, ali istovremeno može predstavljati ogroman rizik ako nije stručno postavljena i pravilno održavana.
Pre početka rada potrebno je proveriti da li je postavljena na čvrstu i stabilnu podlogu, da li su svi spojevi dobro pričvršćeni i da li su zaštitne ograde i ostali zaštitni elementi na svom mestu. Posebnu pažnju treba obratiti na podnice, koje moraju biti pravilno postavljene i bez opasnih praznina.
Na gradilištu nema mesta za improvizaciju. Dodavanje dasaka ili uklanjanje zaštitnih elemenata kako bi se lakše prišlo delu fasade može uštedeti nekoliko minuta, ali istovremeno višestruko povećava rizik od pada.
Ankerisanje mora biti izvedeno u skladu sa tehničkom specifikacijom proizvođača skele. Ako se konstrukcija primetno "ljulja" dok se radnici kreću po njoj, radove treba odmah obustaviti i proveriti stabilnost skele.
2. Vetar može biti mnogo veći problem nego što izgleda sa zemlje
Kiša i sneg su očigledni problemi, ali se vetar na gradilištima često potcenjuje.
Dok se na zemlji može osećati samo blag povetarac, na višim etažama skele njegovo dejstvo može biti znatno izraženije. Jaki udari mogu ugroziti stabilnost konstrukcije, pomerati lagane materijale i dodatno opteretiti zaštitne mreže postavljene na skeli.
Zbog toga vremensku prognozu treba pratiti svakodnevno, a uslove proceniti neposredno pre početka rada. Ako su najavljeni jaki udari vetra, odlaganje posla nije gubitak vremena, već odgovorna odluka.
Posebno treba proveriti sistem sidrenja. Ako se skela uvija ili pomera pod naletima vetra, radovi moraju biti obustavljeni dok se konstrukcija ne pregleda i po potrebi dodatno učvrsti.
3. Jesen i zima donose dodatnu opasnost - poledicu
Kasna jesen i zima posebno otežavaju rad fasadera. Vlažne, zaleđene i klizave površine povećavaju mogućnost proklizavanja i pada.
Posebno opasan može biti crni led, koji gazišta skele pretvara u izuzetno klizavu površinu.
Pre početka svake smene potrebno je pregledati hodne površine i ukloniti led, sneg i druge prepreke. Kada postoji poledica, platforme treba posuti odgovarajućim materijalom, poput industrijske soli ili peska.
Odgovarajuća radna obuća sa protivkliznim đonom dodatno smanjuje rizik od proklizavanja.
4. Hladnoća utiče i na sposobnost radnika
Niske temperature ne predstavljaju samo neprijatnost. Dug boravak na hladnoći može smanjiti osećaj u prstima i otežati rukovanje alatom.
Radnik sa utrnulim prstima nema isti stisak i reflekse kao tokom toplijih dana. Glomazna odeća takođe može smanjiti pokretljivost i vidno polje.
Zato su tokom hladnih dana redovne pauze posebno važne. Ne treba rizikovati zdravlje i bezbednost zbog nekoliko završenih kvadrata fasade više.
5. HTZ oprema nije stvar izbora
Ni najkvalitetnija skela ne može u potpunosti eliminisati rizik ako radnici ne koriste propisanu ličnu zaštitnu opremu.
Šlem je osnovna zaštita glave, ne samo od posledica pada, već i od alata ili materijala koji može pasti sa više etaže.
Kod rada na visini važni su i sigurnosni opasači sa sistemom za zaustavljanje pada, ali samo ako su pravilno korišćeni. Radnici moraju biti obučeni gde i kako da ih zakače i kako da ih koriste.
Odgovarajuća radna odeća i obuća, uključujući obuću sa protivkliznim đonom i zaštitnim kapama, takođe su važan deo zaštite.
Ulaganje u kvalitetnu HTZ opremu ne treba posmatrati kao trošak. Ljudski život nema cenu, dok posledice nezgode mogu biti višestruko veće od ulaganja u zaštitu.
6. Svaki radni dan počinje pregledom gradilišta
Jedna od najvažnijih navika iskusnih izvođača jeste jutarnja kontrola.
Skela ne mora biti u istom stanju u kojem je ostavljena prethodnog dana. Tokom noći mogao je da dune jak vetar, da padne kiša ili sneg, da se formira mraz, a moguće je i da je neko od drugih izvođača pomerio deo konstrukcije.
Dešava se i da radnici drugih struka, poput limara, pomere sidro ili uklone mrežu jer im je smetala tokom rada.
Zato pre početka smene treba proveriti:
- da li je skela stabilna;
- da li su svi spojevi i elementi pravilno učvršćeni;
- da li postoje oštećenja nastala zbog vremenskih uslova;
- da li su hodne površine čiste i bez leda;
- da li su prolazi slobodni;
- da li su zaštitne ograde, mreže i drugi zaštitni elementi na mestu.
Nekoliko minuta kontrole može sprečiti sate zastoja, finansijske gubitke i, što je najvažnije, ozbiljne povrede.
7. Komunikacija može sprečiti nezgodu
Na gradilištu nije dovoljno samo imati dobru opremu. Radnici moraju međusobno jasno da komuniciraju.
Kada na istoj skeli radi više ljudi, svako mora znati gde se ostali nalaze i šta trenutno rade. Nejasna instrukcija ili pretpostavka da je prostor slobodan može biti dovoljna za ozbiljnu nezgodu.
Poseban oprez potreban je prilikom spuštanja i podizanja materijala. Pre nego što se nešto spusti sa skele, radnik na visini mora imati jasnu potvrdu da je prostor ispod slobodan i bezbedan.
Dogovoreni glasovni signali ili jasni signali rukama treba da budu standard na gradilištu.
8. Obuka radnika ne sme biti samo potpis na papiru
Bezbednost na radu nije formalnost.
Radnici moraju biti praktično obučeni za rad na visini, korišćenje zaštitne opreme, prepoznavanje opasnosti i postupanje u rizičnim situacijama.
Svaki radnik treba da zna kako da pregleda svoj sigurnosni opasač, pravilno odlaže alat i materijal i kome da prijavi oštećenje ili nepravilnost na skeli.
Ako se uoči problem, on ne treba da se prećutkuje niti da se posao nastavlja uz pretpostavku da će "izdržati".
9. Kablovi i električni alati zahtevaju poseban oprez
Fasadni radovi podrazumevaju korišćenje bušilica, ručnih mešalica i drugih električnih alata.
Kablovi ne smeju slobodno visiti sa skele niti biti postavljeni preko prolaza kojima se radnici kreću. Moraju biti zaštićeni od mehaničkih oštećenja i vlage i postavljeni tako da ne predstavljaju opasnost od saplitanja ili električnog udara.
Poseban oprez potreban je tokom rada u vlažnim uslovima.
10. Skela nije skladište
Kante, alat, stiropor i drugi materijal moraju imati svoje mesto.
Kada se materijal nagomila na jednom delu skele, povećavaju se rizici od spoticanja, gubitka ravnoteže i pada predmeta. Osim toga, svaka skela ima određenu maksimalnu nosivost po kvadratnom metru.
Materijal zato mora biti ravnomerno raspoređen, a prolazi za radnike moraju ostati slobodni.
Bezbednost se, pritom, ne odnosi samo na ljude koji rade na skeli. Jednako je važno zaštititi i radnike, prolaznike i druge osobe koje se nalaze ispod nje.
Rad na visini ne ostavlja prostor za "samo još ovaj jedan posao". Kada su skela, vremenski uslovi, oprema ili organizacija rada nebezbedni, najbolja odluka je prekinuti rad, otkloniti problem i tek onda nastaviti.
Jer nekoliko završenih kvadrata fasade nikada ne može biti vrednije od ljudskog života.
Biznis Kurir/Daibau